• Decrease font size
  • Default font size
  • Increase font size

Hrastovitost žira ili: o temi inicijacije u srpskoj narodnoj bajci iz ugla psihologije

Svetlana Marković-Štrbac

Pojam inicijacije pripada etnološko-psihološkoj sferi, ne toliko domenu pripovedačke umetnosti. Obimna etnološka literatura svedoči da bi bajke, na sličan način kao i mit, mogle biti osnova za rekonstrukciju pojedinih drevnih obreda, da bi mogle da ukažu na neke od bitnijih elemenata rituala prelaza, na primer. Tumač književnog dela koji bi sa etnološkog stanovišta krenuo u potragu za odgovorom na pitanje: postoje li elementi pomenutog obreda u srpskoj narodnoj bajci, mogao bi da uspostavi niz paralela između strukture bajke i strukture obreda, između faza kroz koje prolazi književni junak i onih kroz koje prolazi inicijant.Međutim, obilje zanimljivih podataka našao bi i onaj tumač koji temi inicjacije u narodnoj bajci pristupi iz ugla savremenih psihoanalitičkih studija. Posebno inspirativan u tom pogledu je tekst Džejmsa Hilmana ( „Kod duše“, Fedon, Beograd, 2008),  jednog od najvećih stručnjaka današnjice u domenu arhetipske psihologije. Psihološki pristup elementima inicijacije pokazao se funkcionalnim u otkrivanju poruke fantastične pripovetke kao specifično „kodiranog“ uputstva, kataloga pravilno zauzetih životnih stavova.
O tome može da posvedoči tumačenje bajke „Otac i njegove kćeri“.  Junakinja ove pripovetke predstavlja radikalan model otkrivanja sopstvene paradigme i po mnogo čemu se razlikuje od drugih ženskih junakinja u bajkama.Nakon svađe sa ocem koji ju je izgrdio jer mu je „nešto iskvarila“, jedna od ćerki beži od kuće prerušena u muškarca. Prve noći, put je nanese na seosko imanje i ona zamoli domaćina da tu konači. Nagrada za podvig koji će iste večeri učiniti stići će u vidu konja - Nakarade.

 

Преузмите цео текст:   word