• Decrease font size
  • Default font size
  • Increase font size

Pozivno pismo za naučni skup

Forum za religijska pitanja Instituta društvenih nauka, Beograd

Narodni muzej Smederevska Palanka

Palanačka gimnazija

Pozivno pismo za naučni skup

VERA I ZNANJE

Pod pokroviteljstvom Opštine Smederevska Palanka i

Ministarstva za nauku, prosvetu i tehnološki razvoj Repbulike Srbije

(Smederevska Palanka, 24-26 jun 2016.)

Složeno pitanje o odnosu uma (ratio) i vere (fides), a pogotovo o odnosu prema božanskom biću kao principu i temelju svega što jest, staro je pitanje filozofije. Ono se javlja već u ranoj hrišćanskoj teologiji i njenoj potrebi da novu veru, racionalizovanjem pomoću filozofskih kategorija, učini razumljivijom i prihvatljivijom, posebno u obrazovanijim slojevima antičkog društva. To se pitanje poput crvene niti provlači kroz celu istoriju filozofije i teologije i, bez obzira na radikalne promene čovekovog položaja u svetu, ono ostaje i danas izazov ljudskom duhu u njegovoj avanturi neposustalog čuđenja (thaumazein) i njegovom nastojanju da pronikne u zagnetku bića i tajnu Boga.

Mnogi moderni filozofi i teolozi, kao i naučnici, smatraju da je odnos između znanja i vere, pogotovo u okviru srednjovekovnog mišljenja, iskusio niz tumačenja koja se ipak mogu svesti na tri osnovna stanovišta. Prvo stanovište predstavlja teorijsku koncepciju prema kojoj znanje i vera ostaju međusobno nezavisni, što ipak ne isključuje da su oni u zasnivanju svojih fundamentalnih principa upućeni jedno na drugo. Prema drugom stanovištu, znanje i vera se mogu razdvojiti jedno od drugog, tako da se rešenje problema znanja i verovanja može pojaviti samo po cenu „dvostruke istine, koja podrazumeva raskidanje samog odnosa, kako se događalo u latinskom averoizmu visokog poznog srednjeg veka i u okamističkoj školi“. I konačno, po trećem stanovištu, znanje je potčinjeno veri. Činjenica da su sve ove tri teorijske mogućnosti oprobane kod različitih filozofa i teologa, izgleda da ipak nije dovoljna za razumevanje savremnog odnosa znanja i vere.

 

Od XVIII veka religija počinje sve više da gubi svoju ulogu verovanja koje utemeljuje smisao u korist sasvim drugačijeg verovanja, dotle nepoznatog, koje je dobilo sasvim neodgovarajuće ime „ideologija“, u koju su zbog svoje reakcionarnosti dospele u ne manje paradoksalni položaj „teologije revolucije“.

Danas, u doba svekolike akutne krize naše civilizacije, ponovo se, na kritički način, mora postaviti pitanje, ne samo šta je vera a šta je znanje, već i kakav je odnos između vere i znanja. Ova pitanja ne nameću samo novi uvidi u sferi nauke, već i sasvim nove društvene i kulturne okolnosti.

S obzirom na izmenjene egzistencijalne prilike i način ljudskog bivstvovanja, sasvim prirodno postavlja se na novi način pitanje smisla i značenja ljudskog verovanja i znanja. Ako je nekad verovanje određivalo, a ponekad i ograničavalo ljudsko znanje, danas, u sekularizovanom svetu, isto pitanje može se postaviti u obrnutom smeru: da li filozofija i savremena nauka određuju u šta možemo verovati, ili, bez obzira na međusobni uticaj, vera i znanje zadržavaju svoju autonomiju. Drugim rečima, postavlja se pitanje da li je stari sukob vere i znanja prevladan ili je on samo radikalizovan?

Imajući u vidu rečeno, nadamo se da će naučni skup „Vera i znanje“ pomoći da se rasvetli kompleksan odnos vere i znanja. Budući da nauka ne može ponuditi čoveku odgovor na pitanje smisla života, ostaje da se ispita da li pretenzija vere na utemeljenje smisla počiva na istini ili zabludi.

Namera organizatora naučnog skupa jeste da postane tradicionalno okupljanje domaćih i stranih filozofa, sociologa, antropologa i inih religiologa krajem meseca juna svake godine u Smederevskoj Palanci na kojem će raspravljati o naučno važnim i aktuelnim temama vezanih za religiju, crkvu i duhovnost, posebno u kontekstu društveno relevantnih pitanja savremenog sveta. U nadi da ćemo zajedničkim naporima ispuniti ovaj cilj, radujemo se vašem učešću na konfereciji i tekstovima koji će po završetku konferencije biti štmapani u Zborniku radova sa konferencije.

Podteme naučnog skupa „Vera i znanje“

  • smisao života i vera

  • smisao života i znanje

  • znanje/racionalizacija i teza o sekularizaciji (Veber, Berger, Vilson i drugi)

  • vera i razum; znanje (nauka) i religija - postsekularno društvo (Habermas,

Milbank, King)

  • dometi i ograničenja naučnog istraživanja vere

  • metodološki problemi u naučnom izučavanju vere

  • istraživanja aktuelne religiozne situacije

Važni datumi:

  • dostavljanje naslova rada sa apstraktom obima do 200 reči poslati na srpskom, engleskom ili ruskom jeziku do 15. marta 2016. godine na mejl adresu Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. ;

  • dostavljanje samih tekstova na srpskom, engleskom ili ruskom jeziku obima do 15 stranica teksta A4 formata dostaviti do 15. maja 2016. godine na mejl adresu Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. .

Uputstvo za izradu rada

Obim rada ne sme preći 15 strana, uključujući reference, font Times New Roman 12, papir formata A4, margine 2,5 cm, jednoredni prored.

Radni jezici konferencije: srpski, engleski, ruski.

Programsko-organizacioni odbor konferecije:

dr Mirko Blagojević, rukovodilac FORELA;

Prof. dr Zoran Kinđić, predsednik Saveta Vidovdanskih naučnih susreta i

vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu;

dr Marinko Lolić, načni saradnik Instiuta društvenih nauka u Beogradu;

Vladimir Đurđević, filozof, Smederevska Palanka.

Beograd, Smederevska Palanka, januar 2016. godine.