• Decrease font size
  • Default font size
  • Increase font size

Порекло, име и прапостојбина

Етнолошки осврт на најранију српску прошлост

Ивица Тодоровић

Порекло Срба још увек представља загонетку, али је највероватније да име Срби означава народ који је и изворно био словенског порекла и чији је етноним у вези са словенским језичким фондом. Ово име је присутно у неколико извора пре појаве етнонима Словен, а то је био и један од разлога за претпоставку да је заједничко име за Словене некада било Срби, што логично објашњава распрострањеност овог назива. Наведена тврдња је подупрта чињеницом да је домаће етничко име за два културно и језички веома удаљена словенска народа – лужичке и балканске Србе – истоветно; осим тога, српски етноним је забележен и међу источним Словенима (а о њему сведочи и више географских назива), пре свега у сливу Дњепра. Ту хипотезу потврђује и непосредно Прокопијево сведочанство о томе како је опште словенско име некада било Спори, што се тумачи исквареним обликом имена Срби. У истом контексту српско име користи и анонимни Баварски географ из 9. века., као и још неки извори и аутори. Срби се у прошлости помињу на широким просторима, од Кавказа до данашње Немачке, средње и источне Европе, Карпата, Балкана и Мале Азије. Неки аутори у старим документима виде присуство Срба и у другим областима (у контексту стари Срби = Словени). Српско име је забележено већ у време првих римских царева на подручју Азијске Сарматије, између Дона и Кавказа, где их помињу Плиније и Птоломеј. У Полабљу се оно помиње у 6. веку, од стране географа Вибијуса Секвестра. У Малој Азији је присутно у 7. веку, када су ови Срби, по свему судећи, примили и хришћанство. Србе помињу и стари арапски извори. Према неким, оспораваним тумачењима ово име срећемо и у Месопотамији, Индији, западној Европи.

 

Преузмите цео текст:   word