Браворузним глумачким талентом одушевљавао је филмску и позоришну публику

Остала нам је дубоко у сећању представа комада Душана Ковачевића „Лари Томпсон – трагедија једне младости“ у знаку његовог глумачкога подвига. Зато је њен најуспјешнији и најзабавнији део разузданост главног глумаца, који се у реалној ситуацији испред застора више од сат времена сâм бори с публиком. Игра с конвенцијом позоришног ишчекивања, коју нам маестрално изводи, чак и у тренуцима кад само безидејно стоји пред застором, улога коју може одиграти само глумац без и најмање сумње у властито знање и талент, па и припадајућу моћ у датом контексту.

На данашњи дан: 7. јул 2014 – Преминуо је Бора Тодоровић, легендарни српски глумац.

Напустио је Машински факултет у Београду да би уписао Позоришну академију. Дипломирао је 1956. године у класи професора Јоза Лауренчића.
Био члан Београдског драмског позоришта, Хрватског народног казалишта у Загребу (где се истицао у америчком репертоару – Артур Милер, Тенеси Вилијамс), а од 1961—1983. године београдског Атељеа 212 (где велики успех имао главном улогом у Арсенику и старим чипкама Ј. Кеселринга, 1961).
Филму се вратио тек у другој половини седамдесетих година – с појавом генерације редитеља тзв. прашке школе (нпр. Национална класа Горана Марковића и Посебан третман Горана Паскаљевића. Остварио је бројне упечатљиве улоге, а многе његове филмске реплике широко су популарне и цитиране. После успеха у истоменом комаду Душана Ковачевића и у филму Маратонци трче почасни круг Слободана Шијана тумачио је предратног филмског пионира. С пуно оштрине, мимо уобичајених конвенција играо је Пика – џепароша изван правила морала који узбудљиво преживљава прве дане рата у филму Балкан експрес Бранка Балетића. Посебно је запажен по ликовима „аутсајдера“ (југословенског “гастарбајтера“ у Шведској) у филму Мистер Монтенегро (Душан Макавејев), жртве хипертрофиране провинцијалне идеолошке параноје у Балканском шпијуну Божидара Николића и Душана Ковачевића (1984.), те опскурног ромског „кума“, виртуоза у манипулисању људима у Дому за вешање (Емир Кустурица, 1988), у којем је један од двоје професионалних глумаца.
Глумио је и на телевизији у серијама Врућ ветар, Сиви дом, Дипломци, Цео живот за годину дана, Љубав, ах љубав, Рађање радног народа.

Добитник је низа награда укључујући Стеријину, “Ћуран”, “Зоранов брк”, “Павле Вуисић”, Филмске награде “Златна клапа”, “Златни екран”, “Гран при” за улогу у филму Професионалац у Кану, “Добричин прстен”, статуета златни ћуран за животно дело

Преминуо је после можданог удара у 84. години живота.