Велики заштитник хришћана и свуда поштован као велики светац!

Њега су Руси узели за покровитеља и чувара Сибира, који је припојен царској Русији 1581. године. На овај дан се не иде на пут, свако треба да спава код своје куће. У Шумадији сељаци у сваки угао собе ставе белутак да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено, чешљеве и маказе. Ако на овај дан буде мраза и пада снег, таква ће бити читава зима.

Данас је Свети великомученик Димитрије – МИТРОВДАН!

Први велики празник у новембру, посвећен Светом Димитрију, сину великог солунског војводе. Због заштите и несебичне помоћи коју је пружао хришћанима, христоборни цар Максимилијан баци Димитрија у тамницу и, пошто не успе да га одврати од вере, нареди да га војници прободу са девет копаља. Из његовог тела потече целебно миро, чудесан лек који излечи многе болесне. У познија времена цар Јустинијан пожеле да премести мошти светитеља у Цариград, али кад додирнуше ковчег, одјекну одлучан глас: „Станите, не дирајте!“ Тако заштитник града Солуна остаде у свом граду, па му мошти и данас обилазе невољници, тражећи лека болестима или мира својим немирима. Његовим чудима ни броја се не зна. Свуда се поштује као велики светац.

Сачувана су многа предања о његовим делима. По једном, у ратовима, као војвода, убио је 99 људи, а стотог у миру, али му то последње убиство није узето за грех јер је убио несретника који је трчао за сватовима да урекне младенце. Друго предање говори о заштити презрене и одбачене мајке од рођења деце и претварању синова и снаха у камене кипове. У трећем предању претворио је бабу у златног голуба кад је њено унуче преплакало три дана и три ноћи за њом. Четврто предање односи се на похлепног и надобудног скоројевића богаташа који не хтеде ништа да подели сиротињи у време велике глади, па Димитрије посла хиљаду мишева који преко ноћи уништише његово благо.

За Митровдан и Ђурђевдан у српском народу се каже да су главе од куће. Некад се певало: „Ђурђев-данак хајдучки састанак, Митров-данак хајдучки растанак“. О Митровдану се мрси, без обзира на то да ли је среда или петак, али се не излази из куће и не примају гости, осим оних који овај празник славе као крсну славу. То су остаци веровања из давних времена, када је Митровдан спадао у новогодишње празнике.

С Митровданом почиње зимски период. На Митровдан мора да буде готова кућа коју домаћин погоди са дунђерима око Ђурђевдана. До Митровдана се једе свеже месо, а од Митровдана само оно које се суши у току јесени. Таковци у суботу пред Митровдан постављају споменике умрлима.

Слави се као крсна слава.

СРПСКИ НАУЧНИ ЦЕНТАР