Живеће вечно као и његови стихови!

Омиљени руски поета био је разбарушен боемски тип, живео је бурно, интензивно и кратко. Његови стихови по општој оцени највишег су домета и веома је утицао на генерације песника, не само руских.
Последње две године његовог живота су биле пуне пијанства и лутања, али је у том периоду написао неке од својих најбољих песама.

Моји снови у даљину хрле
где се чују вапаји и лелек,
туђе јаде ко свој да пригрле,
туђу муку и бол да поделе.

Мене чека тамо у даљини
нова радост и ново прегнуће,
и тамо ћу, упркос судбини,
потражити себи надахнуће.

На данашњи дан – 03. октобар 1895. године у селу Константиново рођен је руски песник Сергеј Јесењин.

Важио за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.

Почео је да пише поезију са девет година. Као вундеркинд, преселио се у Москву 1912. и почео да ради као лектор у издаваштву и да паралелно похађа студије на Московском државном универзитету. Године 1915, преселио се у Санкт Петерзбург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городетског, Николаја Кљујева и Андреја Белог. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.

Од 1922. до 1923. био је ожењен америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је пратио на турнејама. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Као последица алкохолизма, Сергеј је стекао лош глас због вандализма по хотелским собама. Очаји пијанства видљиви су у његовим песмама из овог периода. Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се 1923. вратио у Москву.
Јесењин је био у браку укупно пет пута. Први и други брак је био са Синаидом Рајх, са којом је имао двоје деце. Имао је и двоје ванбрачне деце (једно од њих је био познати математичар и дисидент Александар Јесењин Волпин). После Исидоре Данкан, оженио се младалачком симпатијом Галином Белиславскајом, а касније Софијом Толстајом, унуком Лава Толстоја.

У почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском савезу, нарочито у време Стаљина.

Дела: збирке песама “Задушнице”, “Исповест мангупа”, “Триптих”, “Стихови скандалиста”, “Совјетска Русија”, “Персијски мотиви”, приповетка “Урвина”, поема “Ана Сњегина”, драмска поема “Пугачов”.

Обесио се у соби лењинградског хотела „Англетер“. Постоји сумња се да је то било убиство по налогу агената званичне власти. Имао је 30 година.
Галина Белиславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.