Имао је план о стварању славено-сербске државе, са престоницом у Дубровнику

Владика Петар II у писму руском митрополиту Серафиму од 8.11.1834. г. објашњава шта је предходило и како је дошло до канонизације Петра I: „… На дан 18. прошлог октобра ја сам поправљао храм, овдашњу резиденцију, али су мајстори приликом поправке храма сматрали за потребно да се отвори гроб мога блаженопочившег претка митрополита Петра, јер се храм није могао градити од гроба, који је био велики и много мјеста заузимао у храму. Тако смо 18. пр. мјесеца отворили гроб и тијело светопочившега архипастира Петра нашли свето и цјелокупно… Ја сам овај срећан случај објавио народу. Народ, чим је чуо, почео је да долази у гомилама и да се клања своме избавитељу и оцу, који га воли…”

Данас је СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ!

Петар I Петровић Његош је рођен у Његушима 1748. у породици оца Марка и мајке Анђелије (рођене Мартиновић). Петар се замонашио око 1760. а са свега 17 година је био ђакон. Од 1765. се налазио на школовању у Русији. Петар Цетињски имао је план о стварању славено-сербске државе, која би обухватала Босну, Србију, Херцеговину, Црну Гору и Боку Которску, са престоницом у Дубровнику. План је био да руски цар буде и цар Срба, док би црногорски владика био његов савладар.

Свети Петар Цетињски се посебно залагао да спречи крвну освету међу српским племенима у Црној Гори. Дао је први писани законик 1796. године. Написао је Историју Црне Горе до 1711. године, похвалу покојном Карађорђу Петровићу, неколико песама и преко 260 архипастирских посланица. После 46 година архипастировања преставио се у Господу, у Цетињском манастиру, на данашњи дан, 1830. године у 81 години земаљског живота. Житије и Службу Светом Петру Цетињском написао је 1893. године београдски Митрополит Михаило на основу историјских извора и усменог казивања цетињског митрополита Митрофана Бана. Митрополит Петар, прозван Петар Цетињски, поштован је као свет још за живота. Многи храмови широм Српске Патријаршије посвећени су овом светитељу. Његове чудотворне мошти и данас почивају у Цетињском манастиру.

У календару Српске православне цркве овај празник обележен је црвеним словом.

СРПСКИ НАУЧНИ ЦЕНТАР