Компоновао је бројне хорове, црквене композиције, плесове, корачнице, а његова ВРАЧАРА сматра се првом српском оперетом

На данашњи дан: 25. новембар 1914 – Умро је српски композитор словеначког порекла Даворин Јенко, аутор музике за српску химну “Боже правде”, један од утемељивача српске музичке културе, члан Српске краљевске академије.

Рођен је 1835. у Дворју код Крања, a умро 1914. у Љубљани. Био је хоровођа Словенског пјевачког друштва у Бечу; у то време компоновао популарне словеначке хорове, међу којима и “Напреј застава славе” која је касније постала химна Словеније. Тај рад наставља као хоровођа Српског црквеног певачког друштва у Панчеву и Београдског певачког друштва, компонујући за хорове на српску патриотску поезију. Поставши диригент Краљевског српског народног позоришта (данашње Народно позориште у Београду), ствара музику за више од 80 позоришних комада („Ђидо“, „Сеоска лола“, „Потера“, „Врачара“, „Прибислав и Божана“, „Маркова сабља“ са завршним хором „Боже правде“ која је касније постала српска национална химна) и неколико концертних увертира („Косово“, „Милан“, „Српкиња“, „Александар“). Шездесетих година деветнаестог века један је од првих романтичара у словеначкој музици. Јенко је после представник музике романтизма у Србији, где даје печат читавом једном раздобљу; усавршава класичан српски комад са певањем, подиже инструменталну музику на виши уметнички ниво, ствара прву српску оперету („Врачара“ или „Баба Хрка“, праизведена 1882. године, на исту причу као и прва румунска оперета, само је радња пребачена у влашки крај Србије) и удара темеље развоју српске опере.

У београдском музичком и позоришном животу памти се и да је позната глумица, неприкосновенa дивa српског глумишта с краја 19. века, Вела (Августа) Нигринова у Београд дошла због љубави према Јенку, а на његов позив. Након њене смрти велики композитор се, после пола века проведеног у Београду, 1912. године вратио у Словенију.

У Церкљу код Крања му је подигнут споменик 1936, рад Лојзе Долинара.

По њему је названа Музичка школа „Даворин Јенко” Раковица.

СРПСКИ НАУЧНИ ЦЕНТАР