На данашњи дан: 28. маја 1879. – рођен је српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић

Њему у част, једном кратеру на тамној страни Месеца дато је његово име. Ово је званично усвојено на конгресу Међународне астрономске уније 1970. године у Брајтону (Енглеска). Иста та организација донела је одлуку у Сиднеју (Аустралија) 1973. године да се и на Марсу једном кратеру да име овог нашег научника.

На данашњи дан: 28. маја 1879 – Рођен је српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, научник светског угледа, творац најсавршенијег календара, оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету, потпредседник Српске академије наука. Миланковић је уз Теслу и Пупина највеће име српске науке уопште.

Било је то путовање од готово тридесет година савладавања препрека ка постављеном циљу – прекиданом повремено догађајима ван његовог утицаја, или успутним излетима ка другим вредним подухватима, да установи шта се догађа са сунчевим зрачењем након што оно уђе у атмосферу Земље, и како се то мења током стотина миленијума у зависности од промена елемената Земљине путање око Сунца.

Грађевинску технику студирао је у Бечу, где је и докторирао. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком. У првом делу објављеном на француском језику “Математичка теорија термичких појава изазваних Сунчевом радијацијом” изложио је нову теорију распореда Сунчевих радијација на површини планета и тока климатских промена у геолошкој прошлости Земље. Његова реформа календара прихваћена је на Свеправославном конгресу цркава у Цариграду 1923. Творац је и теорије о померању Земљиних полова.

Најзначајнија дела:
"Канон осунчања", "Небеска механика", "Основи небеске механике", "Секуларна померања Земљиних полова", "Историја астрономске науке", "Кроз васиону и векове", "Успомене, доживљаји, сазнања"