Од покретне војничке цркве до богомоље са најлепшим украсима српских манастира

Почетак изградње новог парохијског дома за ову цркву био је обележен чудесним догађајем. У прва три дана градње долетела су три роја пчела, један за другим, и населила се у црквеном дворишту, непосредно поред нове зраде. Ту су биле све док је трајала градња, а саћа су била пуна меда.

На данашњи дан: 23. новeмбар 1930. – Завршeна градња и извршeно освeћeњe црквe Св. Алeксандра Нeвског у Бeограду.

У време боравка добровољачког руског корпуса у Србији, под заповедништвом генерала Чарњајева, донета је покретна војничка руска црква у Београд 1876. године. Састојала се од гвоздене конструкције, платна, дрвеног иконостаса са иконама и другим потребним црквеним стварима. Патрон ове цркве био је познати руски војсковођа, кнез и светитељ Александар Невски. Није случајно управо свети ратник, који се у свом народу прославио борбом против завојевача, Свети Александар Невски изабран за патрона војничке цркве која је требало да послужи као молитвено уточиште руским војницима који су кренули у рат, у помоћ српској војсци која се борила против турског освајача. Покретна црква пратила је руску војску на свим бојиштима у Србији где је ова војска учествовала.

У свом говору је тада митрополит Михаило рекао: “Благочестиви Христијани! Данас по Божијој милости, благодаћу Божјом, посветисмо овај покретни дом Божји, ову богомољу, Имену Св. Александра Невског. И одсада се у овој цркви може свагда вршити света Божја служба.
Православна, једноверна и једноплемена браћа наша Руси, покренути племенитим осећањем према јуначкој Србији и њеноме воинству, усрећише нас и сада новим доказом свога топлога саучешћа.
Они долазе да се заједно с нама боре, против општег душмана словенског народа… Гле, њихова пламена љубав… ево усрећава нас и нашу војску и с богомољама!
Знајући како има велику моћ света вера, како је силна молитва к Богу, браћа Руси, подарише нашој храброј војсци диван и скупоцен барјак са пресветим ликом Спаситеља Господа Исуса Христа, подарише три велелепне богомоље, од којих ево једне, у којој данас шаљемо Богу срдачне молитве, да дарује нашем књазу и његовој војсци победу, као што је даровао победу јунаку Донскоме Димитрију и Светом Александру Невскоме на непријатеље Руске.”

После рата покретна војничка црква премештена је у порту Саборне цркве, а онда у зграду Велике школе. За потребе верника дорћолског краја, уместо ове богомоље, саграђена је мања црква посвећена Светом Александру Невском 1877. године на простору које формирају Душанова, Дубровачка и Скендербегова улица. Општина је 1891. године порушила ову цркву и на њеном месту изградила школу. Митрополит Михаило освештао је темеље новог храма на углу Добрачине и Улице цара Душана 1894. године , али због подземних вода и пуцања темеља није се наставило са градњом. Тек 1912. године на новој локацији, на простору које образују Душанова, Доситејева, Скендербегова и Француска улица, почело је са изградњом нове цркве, чији су темељи освештани 12. маја исте године (чин освећења извршио је митрополит Димитрије у присуству краља Александра Карађорђевића који је положио камен-темељац). Први светски рат одложио је изградњу цркве, па је она завршена тек 1928-1929. године, а мермерни иконостас (првобитно предвиђен за храм на Опленцу) поклонио је краљ Александар Карађорђевић 1930. године. У јужној апсиди храма су спомен-плоче Св. Цару Мученику Николају II Романову и руским добровољцима, а у северној апсиди храма, спомен-плоче краљу Петру I и свим жртвама палим за слободу српског Отачаства. Изведена угледањем на српско средњовековно црквено градитељство моравске школе планове за изградњу израдила је архитекта Јелисавета Начић, прва жена-архитекта у Србији. После Првог светског рата у пројекат је унео извесне измене архитекта Василије Андросов, инспирисани складним формама храмова моравске групе, како у конструкцији, пропорцијама, тако и у декорацији фасада задржавши форму и развијеног уписаног крста произашлог из традиције моравског стила. Његов приступ српском црквеном архитектонском наслеђу је паралeла ономе што у сфери иконописа и живописа у исто време ради Дворска екипа уметника руских емиграната ангажованих на проучавању српског средњовековног сликарства у оквиру припреме опленачких мозаика.Фасада храма Св. Александра Невског урађена је од вештачког камена са веома богатом декоративном пластиком и орнаментима који су реплике најлепших украса средњовековних српских манастира. На северној спољној страни храма, код олтара, налази се мермерна спомен-плоча, на месту где су, у великом кратеру од авионске бомбе, сахрањена 242 лица погинула приликом бомбардовања од стране нацистичке Немачке 6. априла 1941. године.

СРПСКИ НАУЧНИ ЦЕНТАР