Он је, од свих владара Средњег века, најпопуларнији краљ светитељ!

Хероја победоносне битке над Бугарима код Велбужда 1330. у то време сврсташе га међу најлегендарније владаре и митолошке хероје Европе средњег века, славећи га као великог хуманисту према болнима, немоћнима и сиротињи и уопште страдалницима.

Данас је СВЕТИ ДЕСПОТ СТЕФАН СРПСКИ – СЛЕПИ!

Празник је посвећен Светом Стефану Деспоту српском, сину Ђурђа Бранковића и Ирине Кантакузин, у народу познате под именом Проклета Јерина. Краљ Стефан Дечански је не само код Срба, већ и код других Јужних Словена, од свих владара Средњег века најпопуларнији краљ светитељ и познат је у народу под именом као Дечански, Св. Краљ, Св. Стефан Дечански, краљ Дечански, Стефан Дечански – Мрата.

Колико је било јако веровање у моћ светог краља  можда најбоље говори књига коју је 1804, уочи Првог српског устанка, црногорски владика П.П. Његош послао игуману манастира Дечани, а у којој не тражи другу помоћ за устанак већ да се свете мошти и остале реликвије Дечанског сачувају на сваки начин:
,,Преподобни оче и брате Данило, игумане дечански и сродствениче,
Ове године имамо намереније ми Црногорци и са београдске стране Серби, оћемо скочити на оружје на оружје против наших врага Турака ако можемо и вас да избавимо, него ти гледај сачувати светог краља кивот са свете моштија и крстове и све ствари црковни…Ако ли не можете да сачувате ствари а ви и донесите на Цетиње.“

Због тадашњих тешких прилика за хришћане на Балкану и силине турског султана Мурата II, Стефанов отац деспот Ђурађ даде своју ћерку Мару султану за жену, да она; као некада праведна Јудита, буде жртва за спас свога народа и отаџбине. При одласку из престолног града Смедерева за Једрене сестру Мару су пратила браћа Гргур и Стефан, да буду са Маром неко време заједно и да је тиме донекле теше. Браћа су својим присуством укрепила веру своје сестре, тако да се сестра њихова Мара никада није одрекла ни напустила хришћанску веру, нити примила безбожни ислам. Стефан је потом и надаље остао у Једрену, уствари више као неки талац турском султану, док се Гргур вратио натраг. Но при нападу Турака на престолницу Смедерево и Гргур буде заробљен и одведен у Једрене, где их, по наређењу самог султана Мурата, а без знања сестре им султаније Маре, свирепи Турци обојицу ослепе, на сам Ускрс 1441. године. Као разлог за тако свирепо дело султан је наводио преписку браће са оцем им Ђурђем (који је тада био остао без деспотовине и налазио се у Дубровнику), у којој су они тобоже откривали деспоту Српском тајне Турске царевине. Уствари, главни разлог ослепљења ових српских племића била је турска завист, због њихове лепоте и витештва, и због страха да они не постану наследници и владари Српске земље и државе.
Ослепљен у Једрену, примио је деспотску власт над Србијом 1458. године. Слеп и несрећан, са мислима упућеним небу, умро је у Италији 1468., одакле су му мошти пренете у Манастир Крушедол.

Легендарно – митолошка прича говори о чудесном исцељењу Стефана Дечанског: ,,Срби приповедају, да је Дечански краљ, пошто му је отац извадио очи и обесио их на концу више градскијех врата, изашао слеп у шетњу иза града Призрена. Ту га је опазио Свети Архађел и сажалио се, па се створио у орла и долетео, те украо његове очи изнад врата даровао му их, рекавши: ,,Одечи очи!“.
,,Онда је краљ прогледао, а на оном мести начинио Дечане.“

Легенда из околине Дечана казује да се Деспот умио у лековитом извору крај манастира и одмах прогледао. Слично је и предање из Овчег поља, где постоји црквица посвећена Светом Стефану, а крај ње извор на којем се излечио. Ту се и данас окупља народ и умива очи, а долазе и болесни из удаљених крајева. Сељаци из ближе околине доводе и стоку, проведу је три пута око цркве, а затим напоје водом са извора. Ова недеља се у народу назива и Недеља слепог.

СРПСКИ НАУЧНИ ЦЕНТАР