Позната светица пореклом Српкиња!

Десетине цркава у српским крајевима посвећено је Светој Петки. Храмове нарочито посећују жене да би лакше рађале, а нероткиње се моле да заимају децу. Жене које траже помоћ од светице заветују се и посте седам дана, а на њен дан одлазе у цркве с прилозима.У селима око Зајечара праве славски колач који ломе и поделе стоци за здравље.

Данас је СВЕТА ПЕТКА – ПЕТКОВДАН!

Пореклом је Српкиња, рођена у Византији, у граду Епивату. Живела је и умрла у 11. веку. По смрти имућних родитеља, светица подели сиротињи све што је имала и замонаши се у Цариграду. Одатле је отишла у Јорданску пустињу, где је доживела дубоку старост. Тада јој се јавио анђео и рекао да је довољно трпела искушења и да је узорним и богољубним животом достојно показала веру у Господа, па је време да се врати у свој завичај и ту на миру препусти душу Богу. Мошти су јој биле у Цариграду, па пренете у Трново, одатле поново у Цариград, затим у Београд и коначно су положене у румунском граду Јашу. У београдској тврђави, на Калемегдану, поред мале цркве посвећеној Светој Петки налази се извор чија вода чудотворно лечи болесне. У већини места овај дан зову Пејчиндан. Негде се чује и назив Петковица.

Црква у Јашује овог дана изузетно посвећена, јер долазе болесни с читавог Балкана да се за тренутак испруже на њеном гробу , верујући да су њене мошти исцелитељске. У селима око Зајечара праве славски колач који ломе и поделе стоци за здравље.

Света Петка је прва у низу јесењих слава, па се понегде слави уз велики мрс и дуго ноћно седење. Некада су у Грделици, код Лесковца, сељаци скупљали прилоге, за које би заједно купили теле, пекли га насред села, а затим јели код записа.

СРПСКИ НАУЧНИ ЦЕНТАР