Прва заветована девица у историји хришћанства!

Пресвета Богородица је прва заветована девица у историји хришћанства. На овај дан у Јерусалиму је извршен свечани чин завештања девичанства. Девица се заветовала пред Богом и људима, а чин је обавио првосвештеник Захарије, отац Светог Јована Претече.

Данас је ВАВЕДЕЊЕ!

Ваведење је и слава Манастира Хиландар. Манастир Брадача, Манастир Свете Богородице Сићево, Манастир Каленић и Манастир Ваведење Пресвете Богородице у Београду су посвећени овом празнику.

Као трогодишње дете, у складу са заветом родитеља, Јоакима и Ане, да ће, ако добију пород, дете предати Богу у храм, Марија је доведена из Назарета у Јерусалим где је на самом улазу дочекао је отац Јована Претече, првосвештеник Захарије. Улазак Марије у храм праћен је свечаном поворком Јоакимових и Аниних сродника.

Испред Марије ишле су девице са упаљеним свећама. Иза њих ходала је Пресвета Дева свечано одевена и украшена, између своје мајке и оца, а иза њих остали сродници и пријатељи. На уласку у храм, првосвештеник Захарије, увео ју је у Светињу над Светињама, најсветлије место храма иза друге завесе, где улазе само архијереји и то само једном годишње, на дан празника Очишћења. Родитељи су тада принели жртву Богу, примили благослов од свештеника и вратили се кући, а Света Дева, Марија, остала је у храму, где је боравила девет година.

Ваведење славе сточари да би им светица заштитила стоку од звери. Избегава се узимање ножева, маказа и било каквог сечива да се зверима не би отварале чељусти. У Србији на овај дан престају свадбе.

По селима у Таковском срезу био је обичај да се тог дана остане после службе код цркве и да се ту први пут појаве све младе које су се удале те јесени. Младе се за ту прилику свечано одену и заките цвећем из венчаних венаца. Овај обичај одржавају и Поповци, који се окупе око Манастира Ваведење у Завали. Последњи вашар у години у Гламочком пољу одржава се на Ваведење. У селима јужног Поморавља све жене које не могу да имају децу одлазе у Манастир Црковица, где проведу читаву ноћ у молитвама да би добиле порода.

Старији људи кажу: “Ако на ваведење пада киша – биће родна следећа година, ако дува јак ветар – биће неродна”.

Слави се као крсна слава.

СРПСКИ НАУЧНИ ЦЕНТАР