Први велики устанак против турског царства у Босни и Херцеговини

Устанике су подржале оружјем и добровољцима Књажевина Црна Гора и Кнежевина Србија што је довело до отпочињања Српско-турског рата и настанка тзв. Велике источне кризе. Кнез Никола шаље Петра Вукотића, а пристиже и већи број црногорских добровољаца под командом Пека Павловића, док Српска влада шаље Мића Љубибратића.

На данашњи дан: 23.06.1875. године, после напада хајдука под вођством Пере Тунгуза на турски караван у Бишини, избио је Невесињски устанак, највећи против турског царства у Босни и Херцеговини.

У међувремену су Турци тражили хајдуке Пере Тунгуза који су напали караван. У гоњењу Турци улазе у сукоб са наоружаним сељацима Јована Гутића на брду Градац северно од села Крекова. Овај сукоб је постао познат под именом Невесињска пушка и означио је тако почетак општег устанка у читавој Херцеговини. Устанак се брзо ширио и после месец дана букнуо је и у Босанској крајини. У почетку невесињски а убрзо су захваћени билећки и столачки крај, а у августу гатачки крај и пригранични појас ка Црној Гори. Чете од 50-300 људи и одреди од 500-2000 људи се скупљају и нападају турске граничне карауле и беговске куле. У неколико бојева устаници су однели победе, највећу на Муратовици, где су Турци изгубили 1.325 људи.

Овај устанак је заинтересовао Европу за стање у земљама под турском влашћу. Србија је у лето 1876. објавила рат Турској у који се 1877. укључила Русија. Рат је завршен за Србе неправедним Санстефанским миром, ревидираним на Берлинском конгресу 1878. у корист Србије.