Огроман допринос руских научника Србији

Многи кажу да је то био цвет руског друштва и интилигенције. Тај скоро немерљиви људски потенцијал, у годинама које следе, извршиће страховити утицај на Краљевину и значајно допринети свеукупном развоју Србије, пре свега, на пољу науке, културе и уметности. И процват индустрије у многоме је резултат образовања наших стручњака на техничким факултетима, где су радили руски предавачи, научници и универзитетски професори. Имена руских академика попут Ласкарева, Салтикова, Билимовича, Фармаковског и других, и дан данас се са поштовањем помињу у Српској Академији наука. Они су овде пронашли дом и уточиште.

На данашњи дан: 23. јун 1928. – Основан Руски научни институт у Бeограду, у чијeм раду јe до укидања 1941. годинe учeствовало вишe од 100 руских научника у избeглиштву.
Од 16. до 23. септембра исте године у Београду је свечано отворен IV конгрес руских академских организација а први председник је био Јевгениј Васиљевич Спекторски.

Основан са циљем да подржава и унапређује руску научну мисао и делатност, његово Финансирање преузела је на себе Влада Краљевине СХС, па је ускоро овај научни центар стекао завидну репутацију у окружењу и словио за водећи, иако су још два таква руска научна центра били основани у Берлину и Прагу.

Тада Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца је недостајало квалификованих кадрова у свим областима. Стога су лекари, технички стручњаци, културни делатници, геометри, предавачи доста лако налазили посао. На чело универзитетских катедри у Краљевини дошло је 28 руских професора. Процене историчара су да је у нашу земљу дошло хиљаду двеста инжењера, што је чинило 40 процената свих руских инжењера емиграната. Уз подршку краља Александра, руски стручњаци су били запослени у државним установама.

Немерљиво је оно што је руски школовани кадар донео Србији, у областима здравства, науке, архитектуре, културе. На културолошкој мапи Краљевине СХС, забележена су имена 400 руских архитеката, инжењера, сликара, који су допринели уздизању научних установа, унапређивању привредног живота, а руски уметници претворили су Београдску оперу и позориште у установу европског ранга. Скоро преко ноћи град је обрисе оријенталног заменио модерним изгледом једне европске престонице. За такав другачији и гламурознији изглед градског језгра Београда најзаслужни су градитељски виртуози: Василије Баумгартен, Сергеј Смирнов, Васиљ Андросов, Роман Верховски, Валериј Сташевски, Григориј Самојлов, а пре свега Николај Краснов .
Здања Владе Србије, Министарства спољних послова, краљевски двор на Дедињу, црква Ружица, спољашњи изглед Дома Народне скупштине, Државни архив Србије, Југословенско драмско позориште, Универзитетски центар око Парка Ћирила и Методија, познатијем као “Парк код Вука”, Савско шеталиште са Великим степеништем на Калемегдану, палати Патријаршије СПЦ, Двор Краља Александра на Дедињу, Зграда Главне поште су само некако репрезентативна архитектонска здања коју су нам ови великани оставили. Идеје о мосту преко Аде и спуштању Београда на реке и први нацрти тих пројеката потекли су од руских архитеката. Посебно је драгоцено њихово учествовање у пројектовању и изградњи железница, тако да ни пруга Београд-Бар није прошла без њиховог доприноса.

Руске архитекете су у доброј мери задужиле Србију, а ништа мање није значајан долазак и рад руских лекара, напротив. Истраживање др. Литвињенка врло прецизно и педантно пописује 435 руских лекара који су пристигли у Србију и одмах почели да раде. Ако се зна да је Србија у ратовима између 1912-1918 године изгубила 147 својих лекара, онда је јасно шта је њихов долазак значио за напаћену Србију. Међу њима, посебно се издвајају 16 универзитетских професора медицине, а пре свих, Александар Игњатовски, један од оснивача Медицинског факултета у Београду.