Велики борац за стару славу Српског царства против Османске империје

Написао је текст за химну Кнежевине Црне Горе, коју је компоновао један словеначки композитор по узору на песму бораца Гарибалдија за време његових борби за уједињење Италије. Представљала је борбу српскога народа за стару славу царства против Османске империје и повратак косовских светилишта као што су Дечани.
Химна није постала химна Кнежевине Црне Горе због својих исувише радикалних речи, па је постала химна народа црногорскога.

На данашњи дан: 7/19. октобар 1841 – Рођен је Никола Петровић, владар Црне Горе, кнез и касније краљ.

Oгледао се и у књижевности. Најпознатији радови су му песма Онамо, ‘намо! и драма Балканска царица.

Наследио је на црногорском престолу свог стрица Данила. За време његове владавине Црна Гора је на Берлинском конгресу 13. јула 1878, после Црногорско-турског рата, добила међународно признање и знатно територијално проширење. Даља територијална проширења Црне Горе уследила су након Балканских ратова.
Никола I је реформисао државну управу, установио Министарски савјет, модернизовао Црногорску војску, Општим имовинским закоником ударио је темељ правном систему. Године 1905. је Никола I октроирао Устав Књажевине Црне Горе након чега је и сазвана Црногорска народна скупштина. Никола I је владао аутократски, због чега је у Црној Гори стекао бројне непријатеље. Он је лично био велики присталица српства и желео је уједињење Срба и других Јужних Словена. Међутим, био је огорчени противник Карађорђевића.

У Првом светском рату је објавио рат Аустроугарској. Краљевина Црна Гора је пружила отпор аустроугарској инвазији, али је морала капитулирати јануара 1916.
Краљ Никола се са Владом и Двором склонио у Француску, у егзил из којег се никада није вратио. После завршетка рата збачен је са власти на Подгоричкој скупштини. Упркос војним (Божићна побуна и црногорски комитски покрет који је потрајао до 1929. године) и покушајима црногорске дипломатије на Версајској конференцији, Црна Гора није успела повратити свој међународно-правни суверенитет изгубљен крајем 1918. уједињењем са Краљевином Србијом.
Краљ Никола I је умро изолован у емиграцији, а сахрањен је у руској цркви у Санрему, Италија. Његови посмртни остаци и остаци његове супруге краљице Милене Петровић су 1989, уз највише државне почасти, враћени и сахрањени на Цетињу, у Дворској цркви под Ћипур.

СРПСКИ НАУЧНИ ЦЕНТАР