Рад се бави истраживањем друштвених последица страха од епидемија кроз векове. Како би ове последице биле детаљније сагледане, пажња је посвећена неколицини питања која се издвајају на глобалном, али и на микроплану свакодневице и појединца. За потребе анализе у обзир су узете само поједине епидемије или пандемије од већег значаја, везане за европско тло и њихов утицај на друштвене промене. У извесним случајевима издвојен је и утицај на појединачни догађај. Сем фокуса на друштвено-економске, односно и социјалне последице, размотрени су и одговори власти, као и појединца, али и општи и лични страх од епидемија, односно страх друштва и појединца од смрти, посебно оне такозване „лоше”, који јесте и један од основних покретача промена. Чињенице да су епидемије споменутих типова, у претходним вековима трајале често и више деценија, или се више пута разбуктавале током дугог временског периода, дугорочно вршећи утицај на даљи историјски ток, јасно указују да је последице епидемија једино могуће и сагледати кроз призму дугог хронолошког тока.