Очување српског језика у Црној Гори

Очување српског језика у Црној Гори

Актуелна ситуација у Црној Гори везана за намјеру преименовања српског језика и књижевности у црногорски језик, и нормирање тог језика „црногорским правописом“, довела је до језичког хаоса у црногорској јавности. Примитивизација језика присутна је и изражена у сервисима јавног информисања, у новинама, у издавачкој дјелатности, у школама, у свим јавним установама у којима су запослени и потенцијални говорници црногорског језика. Тежња да се промијени идентитет једног народа и путем преименовања језика условила је велике проблеме говорницима српског језика, којима је тај језик матерњи и који би хтјели да сачувају културу изражавања на том језику. Научна утемељења језика су нестала у Црној Гори, и име језика, као и књижевно умјетничка дјела на којима ће се тај језик проучавати у школама, бирају се онако како то одговара владајућој политици ДПС-а и СДП-а. Већи број наставника и професора српског језика и књижевности прихвата новонасталу ситуацију због егзистенцијалних проблема. Осим професора у Никшићу, у осталим градовима Црне Горе није дошло до организованог реаговања због скрнављења српског језика, како у фонетици, морфологији, лексици и синтакси, тако и у избору грађе на којој се српски језик изучава.

Овај текст спада у тематске категорије: