Храм Сошествиjа Светог Духа у вароши Крагуjевцу – седиште српских митрополита

Једна од првих већих грађевина која је никла у Крагујевцу по његовом проглашењу за престоницу, била је придворна кнежева црква. Касније је, у другој половини XIX века, у Крагујевцу саграђена још једна, много већа црква, коју је 30. септембра 1884. године осветио српски митрополит Теодосије Мраовић и посветио Пресветој Богородици. За разлику од нове цркве, задужбина кнеза Милоша од тада се обично зове Стара црква.
Крагујевачка црква је, највероватније, започета 1817, а сигурно
довршена 1818. године. И из „Списка Цркви трошком Његове Свјетлости Сазидане“ сазнајемо да је крагујевачка црква Сошествие Св. Духа зидана трошком самог кнеза 1818. године. Стара црква је саграђена преко пута кнежевог конака, на десној обали Лепенице, преко које је тада постављен дрвени мост и њим спојен кнежев двор са црквом и осталим зградама које су се око ње налазиле. На томе месту било је старо крагујевачко гробље које је тада разорено. Многе надгробне плоче узидане су у црквени зид или положене у под у коме се и сад могу видети трагови старих посмртних натписа. Један ђак крагујевачке гимназије, чија је зграда једно време била до саме цркве, сећа се да је још осамдесетих 
година XIX века гледао последње трагове тога гробља. „Седам година сам посматрао“ – каже он – „прелазећи из разреда у разред, избледеле надгробне плоче и крстове… често пута, за време часова, слушајући оно што је наставник предавао, бацао сам поглед кроз прозор на те неме споменике који су се ређали иза зидова наших ниских учионица, и на којима сам толико пута радознало разголићавао и проучавао натписе већином покривене маховином и упола избрисане временом.“