Настанак прве српске фабрике авиона

Почео је из једног малог и презадуженог предузећа са нескромним именом “Индустрија мотора Протић и другови”, у Шумадијској улици бр.12 у Новом Саду, које се због лошег руковођења у јесен 1923. године нашло у стечају.

На данашњи дан: 11. октобар 1923. – Од фирмe „Протић и другови“ у Новом Саду створeна прва југословeнска фабрика авиона „Икарус А.Д.“ (почeла са радом 20. новeмбра).

У то време пензионисани војни пилот хидроавиона, капетан корвете Димитрије Коњовић, схватио је да ваздухопловна индустрија предстваља будућност. Коњовић је успео да приволи, да му се придружи инжењер Јосип Микл (Josef Mickl), који је још пре Првог светског рата отпочео да конструише хидроплане за аустријску хидроавијацију, а после рата запослио се у Ваздухопловном арсеналу у Петроварадину. Конститутивна седница Командантног друштва одржана је 13. октобра 1923. године, и створено је предузеће под називом Икарус – прва српска индустрија аероплана, аутомобила и стројева Ковачевић и другови. У току 1928. године завршена је нова фабрика авиона у Земуну и исте године је у њој почела производња војних авиона сходно уговору који је Икарус потписао са Министарством војним 24. марта 1927. године. Све до 2. новембра 1932. године погон у Новом Саду је производио хидроавионе а погон у Земуну борбене авионе. Након тога производња у Новом Саду се гаси и комплетна производња и управа фабрике се пресељава у Земун а преостале некретнине у Новом Саду су продате. До краја 1924. године у Икарусу је произведено 4 авиона и 6 хидроавиона, дограђен је конструкциони биро, број радника се попео на 66 а службеника на 10, и добијен је први кредит за проширење фабрике. У току 1925. године произведено је 32 авиона, број радника се попео на 98, док је службеника било 19, фабрика је једном речју „расла ко квасац“. Највећи проблем у то време је било обезбеђење довољно капитала па је фирма 1. марта 1925. године повећала акцијски капитал са 2 на 5 милиона динара. Сви авиони које је у то време Икарус производио било за Војно ваздухопловство (ВВ) или Поморско ваздухопловство (ПВ) су били авиони намењени за обуку и тренажу пилота. Захваљујући квалитету тих авиона Команда ВВ је стекла поверење у Икарус који је стасао у поузданог произвођача авиона. Команда је стога одлучила да Икарусу повери и производњу ратних авиона. 

Фотографија преузета са Википедије (пропагандни материјал Н.Жутић Икарус – Икарбас 1923-1998, Икарбас, Београд, 1999).

Придржавајући се смерница из Мемоара генерала М. Узелца, Команда ВВ је купила лиценцу за производњу 200 авиона Потез 25, и то уступила Икарусу уз услов да Икарус из стратешких разлога пресели фабрику у дубину државне територије. Икарус је то прихватио и следећа изабрана локација је био Земун који је са условима био најприближнији Новом Саду (алтернатива Краљево).Након капитулације Краљевине Југославије, Немци су 17. априла 1941. године, прогласили предузеће Икарус ратним пленом, запленили фабричке зграде, опрему и постројења, алат и производни прибор, сав материјал, делове и започете као и затечене авионе на оправци или ревизији у фабрици авиона Икарус у Земуну, реквирирали фабрику која је наставила да ради за потребе немачких окупационих власти као филијала Wiener Neustadter Flugzeugwerke (WNF). У току окупације у Икарусу су рађени стабилизатори и делови структуре Месершмита Ме-109, и ревизије и поправке разних авиона које су Немци заробили у току рата. Према непоузданим подацима изврешена је поправка преко 20 типова авиона у количинама од више стотина комада.Уочи ослобођења Београда и Земуна фирма WNF је највреднију опрему, алат и материјал из Икаруса однела са собом у Немачку и Аустрију.

СРПСКИ НАУЧНИ ЦЕНТАР