Светац који шаље вукове домаћину који највише греши

Пред смрт своју умоли слугу свога, да му узме тело по смрти и пренесе у Палестину, одакле му и мајка родом беше, и где имаше велико имање, које раздаде сиромасима. Слуга тако и учини. У време цара Константина буде сазидан у Лиди красан храм, од стране побожних хришћана, па приликом освећења тога храма пренесу се у њега мошти светитељеве, и ту сахране. Безбројна чудеса догодила су се од чудотворних моштију св. Георгија, великомученика Христова.

Данас је ЂУРЂИЦ!

Овог дана црква празнује пренос моштију Светог Георгија, Светог Ђорђа, из Никомидије у град Лида Палестинска. Пренос је извршен по жељи светитеља, који је желео да почива у родном крају и код својих најближих. Дани од Ђурђица до Светога Мрате називају се Мратинци или Вучји дани, јер је Свети Мрата заштитник вукова. Он у ове дане гледа ко како ради, затим држи већање с вуковима и одређује им који ће на коју страну да навали. Домаћину који највише греши у ове дане, не иде у цркву и не поштује Светог Мрату, у кући и торове на зиму ће доћи хроми вук, звани кривељан, који је најопаснији и кога нико не може да спречи у његовој намери.

У селима западне Србије у ове дане се клало црно пиле или млад црни петао. Клало се ћутећи, у рану зору, на кућном прагу. Предходно се пилету или певцу црним концем завеже кљун да не пишти, да не буде никаквог гласа. Одсечена пилећа глава везивала се црвеним концем о вериге, па се са њом бојало у време доласка вукова.

Херцеговци су клали црно јагње. Одрану кожу закопавали су у земљу, а главу пробијали на врх тора. У ове дане нико не лови вукове јер би то донело велику несрећу. Народна прича говори о човеку који је секао дрва у шуми кад га пресретоше вукови, предвођени највећим, хромим вуком, који упита сељака да ли слави Светог Мрату. Сељак се уплаши и слага да слави. Вукови се на то покупише и нестадоше. Човек заборави на дрва, отрча право код попа и јави му да узима Мрату за преславу. Од те године вуци не залазе у његов тор.У време Мратинаца ништа се не даје из куће. Сандуци се заклопе и не дирају, не преде се вуна, ништа се не преде. Кројачи и обућари пландају и не прихватају се алата, а жене не раде ручне радове.

Срби из Босне дају млађарији пилеће коске и упредену вуницу са свињском длаком да баце на вучје путеве и вучја места.Старији свет мисли да ако Мратинци падну у младе дане , зима ће сигурно бити оштра. Ако је магловито – зима ће бити магловита и променљива. У случају ведрих дана – зима ће бити мразовита и љута.

Слави се као крсна слава.

СРПСКИ НАУЧНИ ЦЕНТАР