Иако је урадила много више од Оскара Шиндлера и Ирене Сендлер заједно, то није било довољно да се бар више чује о њој

За име Оскара Шиндлера, немачког индустријалца који је од смрти сачувао 1.200 Јевреја током Другог светског рата, чуо је цео свет, а Ирена Сендлер, спаситељка 2.500 јеврејских малишана из варшавског гета, две године заредом била је номинована за Нобелову награду за мир. А да ли је свет чуо за њену хуманост, херојство и невероватну истрајност, спасавајући животе више од 12.000 углавном српске деце из усташког логора Јасеновац? Знала је да је могу убити, али то је није спречавало да буде упорна, да стално понавља да неће да оде док јој не дозволе да изведе децу и да деца морају бити спасена. На иницијативу Српског културно-просветног друштва “Просвјета” из Аустрије остварена је идеја у знак сећања на њу:

На данашњи дан: 13. октобар 2014 

– Парк у аустријској престоници Бечу, смештен у деветом кварту, добио је име “Парк Диане Будисављевић”.На улазу у парк постављена је спомен-плоча на којој стоје подаци о Диани Будисављевић на српском и немачком језику. Била је Аустријанка рођена у Инсбруку 1891. године, где је живела и радила као медицинска сестра и где је упознала Србина из Хрватске, касније супруга Јулија Будисављевића. После венчања они су се одселили у Загреб где је Диана током рата, са више сарадника ризиковала живот и спасавала малишане из усташког логора. Почетком 70-тих вратила се у Инзбрук где је крајем исте деценије преминула.

Током Другог светског рата, Диана Будисављевић, рођена Обексер (1891-1978) спасла је из концентрационих логора устројених од стране хрватских усташа, више од 15.000 особа, огромном већином српске деце, међу којима је око 12.000 преживело рат.Иначе Диану Будисављевић је Република Србија постхумно одликовала Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“, Српска православна црква јој је доделила Орден царице Милице, а њено име носе улице у градова Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске.