---
title: Вукова језичка и правописна реформа у анегдотама
description: "[![](https://snc.rs/wp-content/uploads/2020/05/bzlatkovic-baner-pozadina.jpg)](https://snc.rs/%d0%b8%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%b0%d1%87%d0%b8-%d0%b8-%d1%81%d0%b0%d1%80%d0%b0%d0%b4%d0%bd%d0%b8%d1%86%d0%b8/%d0%b1%d1%80%d0%b0%d0%bd%d0%ba%d0%be-%d0%b7%d0%bb%d0%b0%d1%82%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b/) Централна личност српског културног препорода, Вук Караџић, обрео се у Бечу 1813. године. Пошто се претходно разболео и безуспешно лечио, он је, по пропасти Првог српског устанка, прешао као и многи други у Аустрију. Када је Вук као избеглица…"
url: "https://snc.rs/текстови/%d0%b2%d1%83%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b0-%d1%98%d0%b5%d0%b7%d0%b8%d1%87%d0%ba%d0%b0-%d0%b8-%d0%bf%d1%80%d0%b0%d0%b2%d0%be%d0%bf%d0%b8%d1%81%d0%bd%d0%b0-%d1%80%d0%b5%d1%84%d0%be%d1%80%d0%bc%d0%b0-%d1%83/"
updated: "2020-11-06"
category: Бранко Златковић
tags:
  - Општи/светски контекст (и Срби)
  - "Преиспитивање научних парадигми и сродна питања - друштвене и природне науке"
---

# Вукова језичка и правописна реформа у анегдотама

[![](https://snc.rs/wp-content/uploads/2020/05/bzlatkovic-baner-pozadina.jpg)](https://snc.rs/%d0%b8%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%b0%d1%87%d0%b8-%d0%b8-%d1%81%d0%b0%d1%80%d0%b0%d0%b4%d0%bd%d0%b8%d1%86%d0%b8/%d0%b1%d1%80%d0%b0%d0%bd%d0%ba%d0%be-%d0%b7%d0%bb%d0%b0%d1%82%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b/)

Централна личност српског културног препорода, Вук Караџић, обрео се у Бечу 1813. године. Пошто се претходно разболео и безуспешно лечио, он је, по пропасти Првог српског устанка, прешао као и многи други у Аустрију. Када је Вук као избеглица стигао у Беч, он се, већ хром и са штулом, у туђем свету није одавао уобичајеном животу српских емиграната. Прегао је и саставио малу књигу о пропасти Србије у форми писма Карађорђу и предао је на цензуру крајем године. Та књижица, као цензору словенских књига у Бечу, дође у руке Словенцу Јернеју Копитару. Он је препознао таленат човека из народа и наменио је од тада Вуку улогу српског и словенског културног реформатора. 

И није се преварио. Тих година у Бечу било је учених Срба. Они су, држећи тај посао за бесмислицу, одвраћали Вука, говорећи му да не квари хартије узалуд. Када је Вук предложио Димитрију Давидовићу и Димитрију Фрушићу да заједнички саставе српску граматику, одговорили су му: Е, прођи се будалаштине. Такви савети нису поколебали Вука. Убрзо је саставио Пјеснарицу, написао критику на Давидовићеве Новине, критику на Видаковићева Усамљеног јуношу и српску Писменицу. Дакле, већ у првој години бављења књижевним послом, Вук је за књижевни језик узео народни говор, начинио правописну реформу, сасвим је довршивши у Српској граматици, објављеној уз Српски рјечник из 1818. године.

             ![](https://snc.rs/wp-content/uploads/2020/03/VukKaradzic.jpg)

^*Илустрација преузета са Википедије: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:VukKaradzic.jpg*

              [Преузми текст у ПДФ формату](https://snc.rs/wp-content/uploads/2020/05/Vukova-reforma-u-anegdotama-B.-Zlatkovic.doc.pdf)               [Натраг на ауторски каталог](https://snc.rs/%d0%b0%d1%83%d1%82%d0%be%d1%80%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%ba%d0%b0%d1%82%d0%b0%d0%bb%d0%be%d0%b3/)

*Овај текст спада у тематске категорије:*