---
title: Особеност породице у средњовековном Kотору
description: "[![](https://snc.rs/wp-content/uploads/2020/05/amirkovic-baner-pozadina.jpg)](https://snc.rs/%d0%b8%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%b0%d1%87%d0%b8-%d0%b8-%d1%81%d0%b0%d1%80%d0%b0%d0%b4%d0%bd%d0%b8%d1%86%d0%b8/%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d1%81%d0%b0%d0%bd%d0%b4%d1%80%d0%b0-%d0%bc%d0%b8%d1%80%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b/) Породица се најчешће уопштено дефинише као основа друштвеног и приватног живота а у хришћанству су, првенствено брак а уз њега логично и породица подигнути на ниво светиње – свете тајне. Историја ове основе и светиње је била динамична и…"
url: "https://snc.rs/текстови/%d0%be%d1%81%d0%be%d0%b1%d0%b5%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82-%d0%bf%d0%be%d1%80%d0%be%d0%b4%d0%b8%d1%86%d0%b5-%d1%83-%d1%81%d1%80%d0%b5%d0%b4%d1%9a%d0%be%d0%b2%d0%b5%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%bd%d0%be%d0%bc-k/"
updated: "2020-10-12"
category: Александра Мирковић
tags:
  - Село и град – у склопу проучавања културе Срба
  - "Уметност - култура - старине"
---

# Особеност породице у средњовековном Kотору

[![](https://snc.rs/wp-content/uploads/2020/05/amirkovic-baner-pozadina.jpg)](https://snc.rs/%d0%b8%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%b0%d1%87%d0%b8-%d0%b8-%d1%81%d0%b0%d1%80%d0%b0%d0%b4%d0%bd%d0%b8%d1%86%d0%b8/%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d1%81%d0%b0%d0%bd%d0%b4%d1%80%d0%b0-%d0%bc%d0%b8%d1%80%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b/)

Породица се најчешће уопштено дефинише као основа друштвеног и приватног живота а у хришћанству су, првенствено брак а уз њега логично и породица подигнути на ниво светиње – свете тајне. Историја ове основе и светиње је била динамична и пратила је промене у схватању и доживљавању приватне и јавне сфере као и различите облике власти и друштвених организација. Kако наводи проф. Никола Ф. Павковић, лични живот појединца и породице у средњем веку био је неупоредиво више међузависан и тешње повезан са животом и интересима других појединаца и заједница.Појединац и породица били су под директним надзором како крвно-сродничких (род, братство) тако и територијалних (село, жупа, град, држава) заједница. Дакле, етнолошке студије и изучавања породичног и брачног друштвеног феномена упућују на чињеницу да све лично и породично је било и те како и друштвено условљено.

Kао једна од важних ставки за разумевање постојања и развоја приватних и друштвених прилика у српским земљама средњег века јесте изостанак градских структура. Од доба Немањића формиран је јединствен систем, који је другачији од византијског и западноевропског, а који се на нашим просторима задржао скоро 2 века, а реч је о томе да владарско боравиште није стално, већ се састоји од више неутврђених резиденција и засебне тврђаве – рефугијума, у који се двор склањао у случају опасности. Међутим, изузетак у смислу градитељских структура и урбаности, као и по традицији и културним утицајима представља Kотор као прототип правог медитеранског града. Мали град са својим уређењем као комуне Kотор је сачувао, поред физичке структуре- улице, тргови, палаци, цркве…, и бројне писане изворе, статуте, судско – нотарске исправе, опоруке грађана и слично. У свима њима се огледа и битна одлика урбаног менталитета- сведочанство о односу појединца према јавном, усклађивање приватних интереса са комуналним.

             ![](https://snc.rs/wp-content/uploads/2020/03/boka-600x400-1.jpg)              [Преузми текст у ПДФ формату](https://snc.rs/wp-content/uploads/2020/04/Osobenost-porodice-u-srednjevekovnom-Kotoru.pdf)               [Натраг на ауторски каталог](https://snc.rs/%d0%b0%d1%83%d1%82%d0%be%d1%80%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%ba%d0%b0%d1%82%d0%b0%d0%bb%d0%be%d0%b3/)

*Овај текст спада у тематске категорије:*