---
title: Свети Сава, Јерусалим и аутокефалија Српске Православне Цркве
description: "[![](https://snc.rs/wp-content/uploads/2020/06/dmarjanovic-baner-pozadina.jpg)](https://snc.rs/%d0%b8%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%b0%d1%87%d0%b8-%d0%b8-%d1%81%d0%b0%d1%80%d0%b0%d0%b4%d0%bd%d0%b8%d1%86%d0%b8/%d0%b4%d1%80%d0%b0%d0%b3%d0%be%d1%99%d1%83%d0%b1-%d0%bc%d0%b0%d1%80%d1%98%d0%b0%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b/) Урбана топографија и јеротопија Јерусалима, и шире, Свете Земље, у доба Светог Саве била је увелико позната и утемељена. Својеврсну свештену топографију не само Јерусалима, већ и шире, читаве Свете Земље и Блиског Истока, даје Доментијан у житију Светог…"
url: "https://snc.rs/текстови/%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b8-%d1%81%d0%b0%d0%b2%d0%b0-%d1%98%d0%b5%d1%80%d1%83%d1%81%d0%b0%d0%bb%d0%b8%d0%bc-%d0%b8-%d0%b0%d1%83%d1%82%d0%be%d0%ba%d0%b5%d1%84%d0%b0%d0%bb%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d1%81/"
updated: "2025-10-11"
category: Остали текстови
tags:
  - Богословље
  - Светитељи и духовници
---

# Свети Сава, Јерусалим и аутокефалија Српске Православне Цркве

[![](https://snc.rs/wp-content/uploads/2020/06/dmarjanovic-baner-pozadina.jpg)](https://snc.rs/%d0%b8%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%b0%d1%87%d0%b8-%d0%b8-%d1%81%d0%b0%d1%80%d0%b0%d0%b4%d0%bd%d0%b8%d1%86%d0%b8/%d0%b4%d1%80%d0%b0%d0%b3%d0%be%d1%99%d1%83%d0%b1-%d0%bc%d0%b0%d1%80%d1%98%d0%b0%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b/)

Урбана топографија и јеротопија Јерусалима, и шире, Свете Земље, у доба Светог Саве била је увелико позната и утемељена. Својеврсну свештену топографију не само Јерусалима, већ и шире, читаве Свете Земље и Блиског Истока, даје Доментијан у житију Светог Саве. Међутим, још од 4. века, и времена цара Константина Великог, она је почела да се уобличава и налази своје место у дефинисању свештеног простора Јерусалима као хришћанског града. Пре свега са обновом цркве Христовог Гроба, односно Васкрсења, или изградњом хришћанске базилике на месту Христовог рођења у Витлејему у истом периоду. Земаљски Јерусалим је имао директну корелацију са Небеским Јерусалимом, са тенденцијом у Ромејском царсту, опет забележеном већ у доба Константинове владавине, да се идеја, светост и топографија Јерусалима преноси на престони град Царства – Нови Рим, где је Константин у цркви Светих Апостола положио мошти Христових најближих ученика и одредио место својег гроба као равног апостолима, и каснијем развијањем идеје Цариграда као Новог Јерусалима током векова када су неке од најзначајнијих светиња које се везују за Христов живот и страдање, пре свега Часни Крст, али и сунђер и копље које помиње Ускршња Хроника, биле преношене, чуване и поштоване у Цариграду. Наведимо пример цара Ираклија и његовог уласка у Јерусалим после победе над персијским царем Хозројем II, те повратка Часног Крста из персијске престонице Ктесифона у свети град, али и преноса дела Животворног Дрвета у Цариград, као и установљење празника Уздизања Часног Крста у оквиру којег се славио и проналазак Часног Крста у Јерусалиму у време цара Константина.

             [![](https://snc.rs/wp-content/uploads/2022/04/Јован-Крститељ.jpg)](https://snc.rs/wp-content/uploads/2022/04/Јован-Крститељ.jpg)

^*Илустрација преузета са корица ауторовог текста.*

              [Преузми текст у ПДФ формату](https://snc.rs/wp-content/uploads/2022/04/Свети-Сава-Јерусалим-и-аутокефалија-Српске-православне-цркве.pdf)               [Натраг на ауторски каталог](https://snc.rs/%d0%b0%d1%83%d1%82%d0%be%d1%80%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%ba%d0%b0%d1%82%d0%b0%d0%bb%d0%be%d0%b3/)

*Овај текст спада у тематске категорије:*