Зоран A. Антонијевић

Зоран (Александар) Антонијевић – Вреочанин

Рођен 24.јула 1953г. у 13 часова и 13 минута у Вреоцима, од оца Александра и мајке Милене (рођ. Нешић) из Вреоца.

Сестра Зорица (15.06.1955.г – удата Јеремић), син Бојан, кћи Марија.

Ожењен Јасмином (Петар и Софија) Живановић из Великих Црљени, рођена 06.април 1963.г. са којом има два сина. Ненад (01.август 1983.г) и Ђорђе (10.септембар 1986.г.). Сада са породицом живи и ради у Лазаревцу.

Основну школу завршио у Вреоцима 1968.г (ос.ш. „Диша Ђурђевић” – Вукова диплома и стални учесник такмичења из математике, српског језика, техничког образовања, пољопривреде, фотографије и разних спортова), а први разред завршио у старој врелачкој школи (саграђена 1848-1852.г) код Цркве брвнаре.

Гимназију „Димитрије Туцовић” завршава у Лазаревцу као ђак генерације.

1972.г. уписује ПМФ у Београду смер кибернетика али и поред свих предуслова не дипломира као математичар-информатичар, већ тек после много година (2008.г.) стиче диплому економисте-организационог менаџера на Новосадском универзитету одељење у Сремским Карловцима, а потом дипломира економију на Алфа Универзитету у Београду.

Војску одслужио у касарни Мостар 1977/1978.г. (седам посебних награда за организацију музичког, забавног и политичког живота војника, војних вештина и значка Примеран војник) и од тада па до данас се професионално бави проблематиком информације, базама и обрадом података, као и обуком ученика свих годишта у својој фирми „Неђо маверитк”.

Радни век почео 1980.г кратко у осигурању „Дунав” Београд и „Мостоградња” Београд, а потом у рачунском центру „Центропром – Београд”- Центромаркет Сурчин до 1986. У РБ „Колубара” ЕРЦ-Лазаревац прелази 1986.г. где остаје до 1995.г.

Следећих 10-так година обавља послове референта за меркетиг и шефа за информатику у фирми „Гасбетон” у Вреоцима (потом „Xella Srbia”). Израђује са колегом Д.Томашем на стотине информатичких програма сврстаних у преко 15-так пројеката те оснива и поставља мрежно информатички систем фабрике. Ти програми ће касније, годинама бити коришћени у раду многих малих и великих фирми у општини.

Пре приватизације исте (споразумно) напушта фабрику да би следеће скоро две године радио у сопственој фирми НЕЂО Маверитк (коју је основао 1992.г) на оспособљавању и обуци полазника за рад на рачунарима. Кроз ову школу (у времену од 1995-2007.г) пролази нешто преко 400 слушалаца који са успехом стичу сертификат о основама рада на рачунарима (оп.сис. word и excel). Многи од њих (око 50-так) остварују свој први радни однос захваљујући и овим обукама. 2006.г. поново се запошљава у РБ „Колубара” у рачунском центру где и данас ради на пословима пројектанта.

Основа дугогодишња преокупација су му организације и удружења различитих врста и опредељења, која помаже у раду а многа је основао и водио годинама. (шах-клуб „Турбина” Вреоци, „Еко Унија” Лазаревац, „Наше огњиште” Лазаревац и др.).

На сопствено писање доста рано скреће пажњу, пре свега својих учитеља Јуле и Гаре, а потом и Душанке Чоко, наставнице српског језика у вишим разредима основне школе, која га храбри и припрема за такмичења из српског језика.

У Гимназији наставља да се бави писањем и дели (са колегиницом) општинску награду за најбољи састав (1971.г). да би исте године основао и уређивао  лист „Гимназијалац” који има све одлике омладинског часописа.

Због многих интересовања из различитих области (спорт-фудбал и шах, археологија, нумизматика, народно стваралаштво, филателија, књижевност, политичка збивања и аналитика, психологија и парапсихологија, екологија, историја српског народа, медији и информатика) не може да се определи само за једну грану деловања, ваљда му је таква судбина. (у ос.шк.учествује у раду свих секција покреће зидне новине и организује први квиз забаве и знања као и први диско клуб за младе, а у средњој школи такође ради у скоро свим секцијама и организује опет квиз као и многа друга такмичења наравно све у сарадњи са колегама и наставницима).

2003.г. издаје и штампа (са колегом и синовима) прву књигу „Основе рада на рачунарима” чији је тираж од 500 примерака просто плануо па је у припреми и друго издање.

Придружује се иницијативи за подизање споменика палим борцима у ратовима 90-тих година учествује у скоро свим пратећим пословима и обезбеђује велики део донација тако да је споменик урађен у рекордном року а од остатака средстава направљена кућа у Вреоцима родитељима-инвалидима чији је син хранилац нестао нетрагом на Косову.

Организује и обнавља сабор у Вреоцима 2006.г. а 2007.г у Крушевици са тамошњим пред.СМЗ Златомиром Ивковићем. Из те сарадње рађа се идеја о подизању меморијалног комплекса Колубарске битке на Крушевичком вису и тренутно је то највећи пројекат и подухват на коме свеобухватно ради.

2007.г. као технички уредник и сарадник на издању штампа књигу „50 година КУД –Диша Ђурђевић Вреоци” коју ауторизује М.Антонијевић.

Написао је студију „Идејно-економски аспекти изградње меморијалног центра на крушевичком вису” где на преко 100 страна даје визију и идејне предлоге за обиман подухват који би требао да буде реализован до 2014.г. на стогодишњицу Колубарске битке, са посебним акцентом на развој сеоског туризма и експлоат. киселе воде у месту.

На основу овог материјала општина прихвата иницијативу, академик Миле Недељковић је израдио идејни пројекат, а у изради је и Урбанистички пројекат.

2007.г као технички уредник штампа књигу „КУД Диша Ђурђевић Вреоци-50 година постојања и рада” аутора М.Антонијевића

2008.г сада само као технички уредник штампа књигу „Здравице најлепше творевине српског народа” аутора М.Антонијевића. Припрема књигу о мајору Воји Танкосићу – тигру Првог светског рата која је у рукопису још од 2002.г.

„Врелачка прича–Вреоци некад и сад” је такође у припреми, а тренутно завршава књигу о еколошким друштвима општине Лазаревац, са кратким освртом на свако насељено место у општини. Аутор је књиге „Насељено место Вреоци”, која је прва из серијала књига о родном месту где ће бити публиковано све што се до сада зна, ради и прикупља годинама.

Члан је савеза новинара Србије од 2008. и има звање новинар сарадник.

Осмишљава, помаже и технички обрађује семинарске, дипломске и друге радове из најразличитијих области (до сада преко 100-тину за 15-так година).

Повремено пише чланке за локалне листове и сарађује на свим локалним радио и телевизијским станицама углавном као уредник и водитељ неколико ауторских ТВ и радио емисија у задњих четири године (радио Лазаревац, Космос, Ешингер, Туња, Гем, Колубара и ТВ куће Јаста, Гем и Колубара „Мој гост”, „Специјални гост”, „Бисери су око нас” и др.) са преко 100-емисија у трајању од по 45-90 минута свака.

Сарадник Института за српски језик САНУ, оснивач удружења „Ћирилица” у Лазаревцу, активни члан друштва „Сербона-најстарија историја србског народа” и више друштава и еколошких организација на локалном градском и републичком нивоу („Унија еколошких друштава општине Лазаревац” – са 19 Е.Д. где неколико година обавља функцију председника Уније), што је довело до контаката и сарадње са изузетно занимљивим личностима из нашег јавног и културног живота.

Од 11.11.2008. почасни члан академије Иво Андрић на предлог Радомира Смиљанића.

Оснива и води удружење грађана „УГ НАШЕ ОГЊИШТЕ” од 2008.г. прво са седиштем у родном месту Вреоци а потом је седиште Лазаревац, где сада живи и ради.

Оснива удружења „Потомака ратника 1912-1920” у Вреоцима, Крушевици и Бистрици као истакнути члан градског одбора овог удружења на републичком нивоу и организује већи број сусрета, за обилазак историјских места везаних за Колубарску битку.

Као радник РБ „Колубара“ (1986-2018) сарађујући са Браниславом Пајићем, шефом за заштиту животне средине свих Копова у РБ организује на десетине састанака и презентација за ученике основних школа са ове територије (њих око 800) као и са најбољим студентима Србије који студирају на најеминентнијим светским универзитетима, кроз сарадњу са ОССИ (Организација Српских Стидената у Иностранству) и са еима покреће пројекат „Вештачко језеро Цветовац-намена и могућности за Хиподрум и Школско село”.

Члан српског академског друштва „Византија” Београд од 2016.г. на предлог Милутина Ранковића и члан Удружења „Порекло“ које води Јовица Кртинић.

У протеклих 10-так година ради на материјалима о родословима и историјату свога краја (првенствено Вреоца и села општине Лазаревца) и припрема обимну књигу о Вреоцима и књигу о РБ „Колубара“.

Пише и радове за Зборнике у Крагујевцу, Загрлати, Јагодини, Пријепољу, …

Члан и сарадник „Српског научног центра” Нови Београд од 2017.г.

У сарадњи са библиотеком из Лазаревца, током 2019.г. организовао неколико предавања, под радним насловом „РОДОСЛОВ КАО ИЗАЗОВ”, као председник УГ „Наше огњиште” и модератор предавања.