Ненад Б. Милорадовић

Ненад Б. Милорадовић је рођен 11.04.1963. године у Београду.

Образовање:

Дипломирао је на Машинском факултету Универзитета у Београду смер Термотехника 1987. године. Стручни испит положио је 1994. године. Такође, стекао је звање специјалисте за интернет технологије на Факултету организационих наука Универзитета у Београду 2004. године. Положио је испите за УНЕСКО-ЕНЕА сертификат за обновљиву енергију и одрживи развој 2009. године.

Радно искуство:
Од 1988. године ради у ЈКП „Београдске електране“ – систему даљинског грејања Београда – као инжењер за дистрибуцију топлотне енергије. Радио је и на пројектима везаним за примену соларне енергије у даљинском грејању – „Супституција фосилних горива Сунчевом енергијом за припрему потрошне топле воде у топлани Церак“ у оквиру Националног програма енергетске ефикасности Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, као и на имплементацији студије „Преносиви хибридни ветар-соларни систем на територији града Београда“ према протоколу потписаном од стране Управе за енергетику града Београда, Електротехничког факултета из Београда и ЈКП „Београдске електране“.

Чланство у стручним организацијама:
Члан је Друштва КГХ Србије (климатизација, грејање и хлађење), Инжењерске коморе Србије, Друштва термичара Србије, Српског научног центра, Астрономског друштва „Руђер Бошковић“ и америчког удружења КГХ (ASHRAE).

Остало:
Има објављену књигу „Термички аспекти градње кућа“ и око 50 стручних радова – углавном на конгресима и у часопису КГХ (климатизација, грејање и хлађење) и на симпозијумима Друштва термичара Србије. Међу објављеним радовима је и чланак „Лепенски Вир – праисторијска енергетски ефикасна архитектура“ који је објављен на енглеском језику у Рива журналу (REHVA Journal) 2016. године, због чега му је, између осталог, исте године уручена Медаља КГХ. Такође, на јубиларном 50. Конгресу КГХ 2019. године уручено му је специјално признање за допринос и подршку Конгресу, као и развоју струке у периоду од 1970. до 2019. године. На том последњем поменутом конгресу презентовао је рад „Неолепенизам као тип енергетски ефикасне архитектуре“ који је био пропраћен и изложеном макетом енергетски ефикасне куће на пратећој изложби. Нови тип архитектуре је ауторски заштићен у Заводу за интелектуалну својину Републике Србије, преко којег је добијена међународна заштита као врста индустријског дизајна. Од маја 2020. г. у онлајн Енциклопедији античке историје, која је награђена од ЕУ, његов чланак из REHVA журнала се налази у библиографији у чланку о Лепенском Виру Анђеле Шормаз.