Косово – данас и убудуће

У организацији Српског научног центра, синоћ је разговор о српско-шиптарским односима водио пуковник Стеван Ђуровић. Реч је о личности која у себи спаја наизглед неспојиве појмове: војну вештину и поезију; изузетно тешко животно искуство и релативно младе године живота (1958); родно село Враговац (Пећ) и Београд, место у коме сви полако губимо идентитет. Пуковника Стевана Ђуровића и његову ратничку храброст, испољену током рата на Косову, можда најбоље представља реченица из романа ,,Косовска страдања“: ,,Много пута је поступао својевољно, због чега су га опомињали, чак су долазили и да га смењују. На крају би одустајали, јер је у својим сулудим потезима имао невиђене среће…“

Пуковник је говорио о пореклу ОВК, о порозности наших институцја на Косову, корупцији у органима управе (што је олакшало наоружавање антидржавних снага), суровом систему регрутације шиптара у терористичке јединице, о свом виђењу будућих проблема са којима ће се људи са Косова суочити (врло присутна пракса крвне освете; преузимање српског модела понашања – одустајање од обраде земље, смањење наталитета; културолошко неразумевање са бројним придошлицама из Албаније који су на много мањем цивилизацијском степену развоја).

Овом приликом је, такође, представљено и друго издање романа ,,Косовска страдања“ у коме је пуковник Ђуровић покушао да што објективније сагледа порекло и природу етничког сукоба на поменутом простору. У том циљу, као један од двојице главних јунака појављује се шиптарски домаћин, Осман, тако да по први пут можемо да сагледамо и ,,другу страну приче“. Више о роману можете прочитати у одељку ,,Савремени проблеми српског етноса“.

Аутор текста: Светлана Марковић