КРЕАТИВНА ЕТНО-РАДИОНИЦА

Понуђени план КРЕАТИВНЕ ЕТНО-РАДИОНИЦЕ конципиран је тако да не захтева никакво претходно знање из области ликовне културе и/или примењене уметности. Ипак, у зависности од тематских целина, техничких решења, као и средстава помоћу којих се радови остварују, планом је предвиђено овладавање одређеним вештинама израде, те је, с тога, план и програм намењен ученицима виших разреда, од петог до осмог разреда.

Радионице су едукативно-креативног карактера с јасним опредељењем за естетско-практичне и еколошке вредности. Њихов циљ је промовисање националне културе, њених материјалних и духовних вредности, а све у оквирима креативног и уметничког изражавања; такође – циљ је и повезивање традиције са савременим начином живота и мишљења.

Тематски план је осмишљен тако да не подразумева израду чисто традицијских предмета нити промовише традицијске занате. Напротив. Савремени начин комуникације подразумева и прилагођено примање знања, посебно нечега што се сматра „прошлим“ и „традицијским“. У овом случају то упућује на осмишљавање креативног рада који би се састојао од тематских целина, праћених едукативним предавањима, чиме би се обогатило знање из шаролике нематеријалне баштине српског народа (ту спадају посебни осврти на културно-традицијска „дешавања“ најшире врсте, што укључује и објашњени симболизам).
Замишљена да спроведе креативну едукацију, али и да промовише нов начин приступања „старом“, креативна радионица има још један циљ: подизање еколошке свести. У ту сврху, план рада је осмишљен тако да подразумева израду/дораду предмета од различитих природних сировина, али и других продуката природе. (Материјали: хартија, картон, тканина, вуна и канап; љуске од јаја, камење, глина, гипс, стакло, керамика, уз додатак у виду различитих шаблона, калупа, наменских лепкова и покривних лакова). Технике израде/дораде/пренамене предмета су најшире обухваћене и најчешће су комбинованог карактера (од обичне технике цртања и бојадисања, преко сенчења, ’тачкања’, ’линирања’, прскања, ’чешљања’ и стругања боја, до колажа, мозаика и декупаж-а).

Организација рада је конципирана тако да је ’еластична’ и не подразумева круто придржавање плана. Тематски план је подложан мењању, сходно приликама и договорима, а дозвољава и лично осмишљавање самих учесника. У зависности од количине материјала и средстава за рад, као и воље самих ’креативаца’, предвиђена је израда већег броја предмета у оквиру једног двочаса (предвиђено време израде је 2 сата: двочас + пола сата за припрему и склањање материјала).
У обавезан прибор спадају: свеска за бележење начина рада, као и пропратних предавања, фасцикла за сакупљање приложеног одштампаног материјала у виду различитих идеја, савета и томе сл., као и велики послужавник на коме ће се радови изводити и одлагати. У остала средства спада све оно што ће се по договору набављати, куповати или добијати, а у складу са тематским целинама: адекватан прибор, наменски лепкови и заштитни лакови…).

План је подељен по тематским целинама које носе своје називе за текући месец. Понуђена су четири предлога за по четири двочаса. Израда сваког рада подразумева бар три корака: 1) припрема за рад (обезбеђивање материјала и средстава за рад); 2) израда предмета/цртежа/слике и 3) финализација (завршно украшавање које најчешће подразумева комбинацију различитих техника и обавезну завршну заштиту предмета).