Повод за ову књигу није само предстојећи велики јубилеј осам векова аутокефалије Српске православне цркве (1219-2019), већ и све интензивнија савремена превирања у православној екумени којима смо сведоци, што указује на то да се Православна црква на почетку 21. века налази у великој кризи и искушењу. Номинално, исповеда се јединство у евхаристијској заједници, док на ширем плану, у реалним односима црквених катедри очигледно постоје аспирације ка доминацији. Ово је већ само по себи довољан разлог да се на један дијахрони начин осврнемо на историју настанка рпске цркве у 13. веку и њене борбе за потврду аутокефалије током доброг дела 14. века, изазваног комплексним политичким процесима и превирањима у којима се нашао простор Балкана крајем средњег века, на тлу Византијског царства, у Србији и Бугарској, неминовно суоченим са продором силе младе османске државе у успону.