Довитљивост плаћена главом

Најновија истраживања Царичиног града усмерена су ка становима обичних људи. У припреми је каталог свих предмета откривених од 1912. године.
Недалеко од Лесковца, на једном узвишењу између две речице, окружен шумама и пашњацима, ван домашаја савременог живота, стоји Царичин град. После дужег прекида у истраживању, археолози су се вратили на локалитет познат по прелепим мозаицима, базиликама и по причи о царици и несрећном свињару.
Предање каже да се царица по којој је утврђење добило име заветовала ономе који доведе воду у у град. Неки причају да је промућурни, али царице ипак недостојни свињар, коме је то пошло за руком,платио главом своју довитљивост. Други опет кажу да је царица побегла са свињаром,али их је после извесног времена сустигла потера коју је за њима послао гневни цар, њен отац.
Са становишта историје и археологије догађаји су, ипак, текли другачије. Царичин град је подигао чувени византијски цар Јустинијан I (527–565) у близини места свог рођења. Састојао се од три целине – Акропољ, Средњи град и Доњи град – опасане посебним бедемима и кулама. Био је то велики центар, црквено и административно седиште целог северног дела византијског Илирика – каже Вујадин Иванишевић, научни сарадник Археолошког института Српске академије наука и уметности.

Фотографија преузета са стране 1 ауторовог текста.

Овај текст спада у тематске категорије:

СРПСКИ НАУЧНИ ЦЕНТАР