Између два рата радиле су здравствене задруге у Југославији. Идеја о оснивању здравствени потекла је од лекара Гаврила Којића, који је радио при америчкој мисији. Своју идеју остварио је у сарадњи са америчком здравственом мисијом и уз подршку Главног савеза српских земљорадничких задруга и министарства народног здравља. Деловале су као самоуправна удружења чланова удружених заједничким очувањем здравља. Окупљале су сељаке више села јер су здравствене задруге имале знатно веће издатке за стручно особље и просторије са потребном опремом и лековима него земљорадничке задруге. Средства задруга била су члански удели, месечне уплате, штедни улози, зајмови и кредити. Постојали су резервни фонд, болеснички фонд, фонд за задружно образовање, фонд за подизање задружног дома здравља, ако би престала потреба за тим фондом, прикупљени новац служио је за санацију. Резервни фонд је био недељив, задругари га нису добијали и ако би задруга престала са радом.
Илустрација преузета од стране аутора.
Рад написао: Саша Недељковић
Овај текст спада у тематске категорије:
