Један од најважнијих конституената српског идентитета је предање о Косовском боју. Ослањајући се на Елијадеово разликовање светог и профаног, аутор тврди да за српски народ Косово представља свети простор, Видовдан свето време, а Косовско предање сакрални текст. Захваљујући проливеној крви српских витезова, мученика за одбрану православне вере и отаџбине, предео Косова преображен је у свети простор. Видовдан је непролазни дан српске историје, јер је тада кнез Лазар, у име целокупног народа, доказао опредељеност Срба за Царство небеско. Косовски завет је утемељен на претходном Светосавском завету. Намера Св. Саве и Св. Симеона Миротичивог била је да од Срба начине изабрани народ. Косовски завет је идејно осмислио Данило III, убрзо после Косовске битке, а народно епско песништво је том идеологијом прожело српски народ. Захваљујући њој српски народ је, иако лишен државе, успео да сачува властити идентитет.
Рад написао: Зоран Кинђић
Овај текст спада у тематске категорије:
