У раду се – на нивоу илустративног и сажетог пресека –
првенствено преиспитује тренутно доминантна научна парадигма (чији идејни обрасци имају наглашени атеистички предзнак), уз акценат на проблему сагледавања научних граница и постојања „табу-тема“, тј. „табу-запитаности“. Позивањем на непосредне, конкретне примере указује се на путеве дубљег разматрања и потенцијалног редефинисања односа науке и религије, у ширем контексту сагледавања релација између науке и истине, као и вере и знања.