Говорим вам из перспективе професора српског језика и књижевности. Радим у Гимназији у Kотору и предајем предмет који се зове Црногорски-српски, босански и хрватски језик и књижевност (или како га ученици зову Црногорски и пријатељи, а мој пријатељ и колега Веселин Матовић у својој књизи „Ноћ дугих маказа“ ову синтагму претвара у израз „четири у један или један начетворо“ и говори о непоштовању конгруенције у самом називу предмета, јер би граматички правилно било Црногорски-српски, босански и хрватски језици и књижевности).
Фотографија из приватне архиве арх. Др. Предрага Ристића
Овај текст спада у тематске категорије:
