Нова истраживања српске народне традиције: архаика и савременост

Нова истраживања српске народне традиције: архаика и савременост

Општи оквир


Проучавање народне традиције, митова и религијских представа
У савременим околностима, у најширем смислу, посебно су заоштрена питања односа традиционалног и модерног, а такав је случај и када је реч о веровањима, ритуалима и митолошко-религијским представама, којима смо се првенствено бавили у претходном периоду.

Небројени примери потврђују важност традиције за савременог човека, односно значај преношења онога до чега су мукотрпно долазиле читаве генерације најумнијих предака – улажући велике напоре да открију ново и непознато, као и да своја сазнања пренесу потомству. Овако схваћена традиција (уп. Наумовић 2008) истовремено је и основа идентитета, како личног тако и колективног. Штавише, суштински посматрано, када је реч о Србији – „може се без претеривања рећи да је питање односа према сопственом наслеђу и традицији једна од основних линија разграничења између различитих културних и политичких опција у овој држави” (Ђурковић и Вујадиновић 2010, 1361).

Овај текст спада у тематске категорије: