” Три кратка циклуса песама која се налазе у овој збирци представљају један зачуђен и отрежњујући поглед на људску способност самоповређивања. На оквирима поетског зарањања јесу циклуси ,,Удах“ (песме у коме лирско ,,ја“ поново долази до даха након дугог времена, враћа се додиру са заборављеном суштином) и ,,Ортега“ (сећање на шпанског филозофа, мирног и ведрог посматрача који нас учи да је свако од нас власник јединствене, повлашћене тачке са које може гледати на живот и свет, да је свако поседник јединствене истине). У средишту збирке, у дубини неких прошлих времена, налази се венац од ,,Седам песама заблуде“ који говори о оној врсти лутања у односима са другим људима која нас неминовно одводи у разочарење, тугу и лом. Дакле, један глас чврсто укопан у ширини сопствене самоће, на овим страницама гради град од потраге за самим собом. ”
Илустрација преузета са стране 2 ауторовог текста.
Епилог једног кошмара (из рецензије)
Светлана Штрбац је унутрашњи номад. Њен лирски субјект тражи заклон од необјашњиве патње која је прогони и притиска. Као некада стари номадски народи у потрази за средиштем света, и она прелази непрегледна пространства, али сопствене душе. Њен циљ је средиште бића. И као што први градови на Земљи настају од потраге за савршеним уточиштем, тако и овај песнички град настаје од потраге за самим собом. У души такође постоји идеално место, али оно засија тек кад се расути делови личности саберу у једно.
„Од потраге Град“ је мистична сублимација, епилог једног животног кошмара. Мада је настао на зиду плача, он се развио у мрежу вијугавих филозофских улица, које и даље врве од напетих емоција, али су окренуте животу. Када би неки читалац-намерник о њему писао бедекер, онда би морао истаћи неочекивани хумор који одзвања унутар ових бедема.
Братислав Вељић, писац
Овај текст спада у тематске категорије:
