На територији српских средњовековних земаља долазило
је до различитих облика организација занатлија било по јавноправним или приватноправним релацијама. Док је на основу бројних изворних података установљено да и међу домаћим трговцима и занатлијама долази до слободног
удруживања и пословне сарадње, питање формално правних организација занатлија у урбаним центрима слабије је расветљено услед штуро сачуваних извора. Стога су овом приликом подаци из писаних и материјалних извора поново размотрени, али и кроз призму страних паралела. На основу више извора било је могуће указати на постојање елемената јавноправних занатских организација, односно цехова, као
и употребу титуле протомајстора у смислу унутрашње хијерархије на територији урбаних центара средњовековне Србије.