Освајање Београда 1806. године, као изузетан војни подвиг, али и прекретни политички моменат Првог српског устанка, нашло је примереног одјека у усменом приповедању савременика Устанка и потоњих нараштаја. Приближавање српске војске Београду почело је непосредно по избијању буне. Бранећи слободан излазак Турака из Београда, устаници су их нападали и пљачкали. На основу једне белешке дознајемо да су 1804. године Сербљи 800 оваца Турски после полдне у 1½ сата на Римско воскрсеније испод Београда отерали.
У августу 1806. група Срба се у току ноћи прикраде под сами Београд. Кад сване, они нападну Турке који су напасали коње на Циганској бари. Неколко Турака убију и похватају им коње. Тада од Варош-капије излете многи Турци и посеку Михаила Шопоњу, а топовско ђуле усмрти Аћима Белога из Вранића. Ране задобију Милован Ристић из Јасенка и Аћим Дољанац из Остружнице. У окршају је тешко рањен и војвода Павле Поповић. Због видања рана, од којих је и сакат остао у леву руку, изостао је у борбама за освајање Београда..
Илустрација: Драгољуб Триндић
Овај текст спада у тематске категорије:
