Kао професор српског језика и књижевности учествујем у културном животу Kотора. Суочена сам са различитим врстама проблема када је у питању реализација планираних пројеката, а то су најчешће књижевне вечери или предавања из области језика, књижевности и културне историје, као и одређене културне активности у школи у којој радим. Основни проблем је недостатак материјалних средстава за довођење одређеног књ. ствараоца или предавача као госта. Иако су то најчешће само путни трошкови и трошкови смјештаја, мало која културна институција је у могућности да их обезбједи. Тако планирани пројекат мора бити везан за добру вољу спонзора, а то су најчешће фирме које добро послују, а немају директне везе са културним дешавањима у граду.
Захваљујући појединцима запосленим у таквим предузећима, а заинтересованим за културна дешавања пројекти се ипак реализују. Проблем немогућности реализације замишљеног је и неинформисаност одређених културних дјелатника о важним догађајима у региону, тако да се често понуђени пројекат одбије из незнања, иако се ради о неком актуелном, значајном добитнику јавног признања чије ђело утиче на креирање културне свијести друштва. Немогућност бољег, квалитетнијег, примамљивијег начина оглашавања догађаја (опет у вези са потребним новчаним средствима за прављење плаката или реклама на радио станицама) утиче на његову посјећеност, тако да се многи суграђани изненаде када чују да је нешто било организовано, а они нису знали за то.
Радови ученика, стваралаца , као и школске представе остају у оквирима школе. Одраде се пројекти за одређене свечаности (Дан школе, литерарни конкурси…), и иако су квалитетни не доживе презентацију у граду због слабе сарадње локалних, културних институција и школе.
Илустрација преузета од shutterstock_382504249
Овај текст спада у тематске категорије:
