Поновљено издање књиге Саватија Грбића представља одличну прилику за подсећање на значај Српског етнографског зборника, као издања Српске краљевске академије, које је временом прерасло у прави трезор знања о традиционалном наслеђу, пре свега о обичајима и пореклу ставоништва, о целини народног живота чији се јединствени развојни континуитет у многоме раслојио након тенхолошке и индустријске револуције која је суштински обележила двадесети век.
Српски етнографски зборник је објавио велики број књига о животу и обичајима Срба, од Бољевца до Ђевђелије, од Босне до Црне Горе, Далмације и Паноније, обухвативши велики део српског етничког простора. У том смислу, обнављање интересовања за књиге Српског етнографског зборника логична је последица квалитета и великог значаја који су имале ове студије, израђене на основу прецизних упутстава утемељивача српске етнолошке науке, пре свих Јована Цвијића, Тихомира Ђорђевића и Јована Ердељановића.
Овај текст спада у тематске категорије:
