Позната је чињеница да су жене средњег века (само тада?) биле подређене, не само јавно већ и на приватном плану, друштву у којем је доминирао мушкарац и одговарајућа морална идеологија тог доба, јавно усмерена против женске слободе. Да ли је, и како, жена средњовековног Kотора, била правни субјекат? Да ли је могла наступати као економски самостална и како је могла да дела у свету економије и тржишта тога доба? Ово су основна питања која желим проблематизовати и на која желим дати одговор у овом раду.
С обзиром на горе постављена питања сматрам да би било најпогодније и поглавља овога рада поделити по следећим категоријама. Пре свега, у првом поглављу, желим проблематизовати питање правног положаја жена у средњовековним градовима Приморја. У овом поглављу посебну пажњу усмерићу на једну врло интересантну појаву. Реч је о робињама. Другим поглављем ћу представити повезаност брака, мираза и класе са погледом на жену и њеном позицијом у друштву. Битност мираза је кључна у овом односу. Повезаност судбине жена са висином њеног мираз, и са класом којој припада, указаће нам и на опције за избор брачног друга, ако се то уопште избором може назвати, јер она свакако није та која бира. У трећем поглављу пажњу осврћем на посебан тип жена које су одлучивале, из ових или оних разлога, да се посвете Богу, молитви и изолују се од профаног света. Управо ћемо из разлога приступања самостану и успеху и брзини прилагођавања строгом, покајничком и испосничком начину самостанског живота, моћи да имамо стварну слику положаја жена средњег века, као односа целог друштва према њима. Да ли је било важније удати се или имати одговарајући мираз…
Желела сам да, кроз однос жена према религији и цркви, покажем колико је исти био узрокован друштвеним, непроскрибованим, санкцијама а колико заиста искреним, дубоко личним емоцијама и потребама. Нарочити нагласак стављам на разлоге одласка немалог броја жена у самостане.
Овај текст спада у тематске категорије: