Српско проналазаштво од својих почетака до Другог светског рата

Проналазаштво на просторима Србије има дугу традицију која се може пратити уназад све до средњег века, a један од првих српских проналазача чије име знамо је Лазар Хиландарац. Иако због тешких историјских околности изазваних турским освајањима, период између XIV и средине XIX века није био нимало повољан за српскo проналазаштво, али у овом периоду вреди поменути име Руђера Бошковића. У другој половини XIX века, као најзначајнији проналазачи у Србији истичу се Љубомир Клерић, Коста Миловановић Кока, Михаило Петровић Алас и Ђорђе Станојевић. Међутим, далеко значајније проналаске у том периоду су створили српски проналазачи који су живели и радили у другим земљама. Најзначајнији од њих је Никола Тесла, али изузетни проналачи су били и Михајло Идворски Пупин, Огњеслав Степановић Костовић, Васа Теодоровић, Андрија Радовановић, ујак Милутина Миланковића, као и сам Милутин Миланковић, који је у то време живео и радио у Бечу. Од проналазача у периоду између Првог и Другог светског рада у Краљевини Југославији посебно се издваја Добривоје Божић, творац прве савремене железничке кочнице са три радна притиска, док се од српских проналазача у иностранству нарочито истицао Никола Трбојевић, сестрић Николе Тесле.