Развој, диференцијација, па чак у извесном смислу и стратификација занатства, односно заната и занатлија средњовековне Србије одвијала се у складу са постојећим знањем, предусловима и утицајима. Током средњег века, а на
територији тадашњих српских земаља, односно од доласка Словена па до пада под турску власт, занатство се тако развија на основу словенских традиција и баштине. На њих утичу како затечено историјско географско стање, тако и каснији утицаји, од којих су поједини и једновремени, а под којима домаће занатство задобија и сопствену форму. Међу овим утицајама као главни се издвајају најпре рани германски, а затим византијски и латински, односно западни, који струје преко приморских области и путем Угарске. На ове се надовезују и они позно средњовековни који долазе са саским елементом, након почетка 13. века. Сваки од ових утицаја допринео је развоју занатства, као и занатског законодавства, те их је неопходно и размотрити. Додатно, са продором турског утицаја, долази и до успона нових заната, и пре пада српских земаља под османску власт. Стога је овај рад посвећен управо разматрању ових утицаја на развој занатске делатности.
Илустраија преузета са Википедије: Albert Brument (born in Malaunay, fl. 1883-1901), Public domain, via Wikimedia Commons
Овај текст спада у тематске категорије:
