Проучавање традиционалне народне духовне културе (у директној релацији са савременим процесима) представља у данашњим околностима један од приоритетних етнолошких задатака, с обзиром на непосредно суочавање науке са њеним нестајањем, наглим редуковањем или трансформацијом у нове облике. Услед тога, неопходно је при ступање темељним теренским истраживањима и одговарајућим синтезама, како би се овај процес до краја разумео и како би се сагледале његове последице, које могу бити од пресудног значаја за функционисање целокупног културног контекста српског етноса. На овом месту укратко представљамо базични нацрт једног стратегијског концепта савремених проучавања овог типа, замишљен као системски уоквирена целина. Наведени концепт био је и путоказ за ауторова истраживања спровођена у претходном периоду, истовремено представљајући и основну смерницу за наредне научне активности.