Уговор о веридби Владислава, сина краља Драгутина, и Констанце Морозини, један је од ретких сачуваних документарних извора овога типа и уједно једини који говори о склапању поменуте (пред)брачне заједнице. Оригинални примерци су изгубљени и данас је познат само превод на италијански језик у најмање четири преписа. Документ садржи бројне драгоцене податке о формалном обрасцу уговора о веридби, као и цртице о личностима из наведеног периода, а сматрао се и првим извором који помиње постојање Босанске епископије, иако то питање остаје отворено. У овом раду се доносе критичко издање најстаријег сачуваног преписа уговора (у преводу на староиталијански језик), разматрања о сачуваним примерцима, као и исцрпан коментар садржине документа (што укључује историјске околности настанка, контроверзе у вези са питањем аутентичности, дипломатичке особености и просопографске податаке).