У настојању да расветли мистерију Јудине издаје, аутор разматра јеванђелске извештаје, од којих покушава да створи кохерентну целину. Мада постоје делимичне разлике у јеванђелским описима Јудине издаје, чини се да се овај Исусов ученик коначно одлучио на издају тек након што је, по примљеном залогају (причешћу) Сатана ушао у њега. Док је раније Сатана Јуду споља искушавао страшћу среброљубља, после недостојног причешћивања настанио се у њему. Иако су готово сви сагласни са тим да је у Гетсиманском врту Јуда пољупцем указао на Исуса, било је оних који поричу да је Јуда извршио самоубиство вешањем. Они сматрају да је преживео покушај самоубиства и остатак живота провео у великој патњи. За разлику од преовлађујућег схватања да је Јуда издао Христа због среброљубља, поједини књижевници и езотеричари сматрају да је морао да постоји неки дубљи мотив. Већина њих настоји да рехабилитује Јуду, уверавајући нас да је Јуда свесно пристао да понесе љагу издајника зарад неког вишег циља,
нпр. да би омогућио Христову жртву за спас човечанства. Након разматрања више маштовитих, али теолошки неутемељених претпоставки о Јудиној личности, аутор упозорава на неопходност духовне будности, јер ће у тешким временима која следе свако бити у искушењу да изда Христа.
Рад написао: Зоран Кинђић
Овај текст спада у тематске категорије:
