Свитак молитве на жалу тихом
Дрхтај усне што сузу слути
У кротком валу том
Небо му одлазак ћути
Ал јасно види
На сненој капи дуге крилне
Нежни освит летње зоре
Те очи њене умилне
Сумрак је над Похорском
Повија се ветар на измаку дана
Стојим у предворју топлих киша
Да ослухнем, да видим, да загрлим
Нежну плавет очију Твојих
Биљана
Илустрација: Драгољуб Триндић
Овај текст спада у тематске категорије:
