Напори да се објасни порекло веровања у воденог бика (етнографски потврђено у Србији, Македонији и Бугарској, без потврда у другим словенским традицијама) до сада су били формулисани у две хипотезе, у којима се предања о убијању воденог бика повезују са: 1) атинским буфонијама ; 2) митраистичком сценом таурохтоније. У раду се полемише о поменутим хипотезама и износе се њихове слабости. Предлаже се скретање пажње ка воденим биковима других светских традиција, малобројних, али постојећих, а с циљем да се компаративном методом установи степен и садржај међусобног поклапања међу њима, а тиме и вероватноће заједничких корена. Резултати указују на висок ниво подударности у детаљима који се тичу изгледа, станишта, особина и понашања водених бикова, као и феномена који су вези са њима (прорицање, гром, муња, олуја, лечење). Ово наводи на закључак да се ради о изузетно архаичној представи, са заједничким, иако неизвесним извором. Животност религијско-магијске функционалности водених…
Илустрација: Драгољуб Триндић
Овај текст спада у тематске категорије:
