Истраживање феномена антисрбизма од посебне је важности и научног приоритета, јер су његове последице бројне и фаталне, док он и даље представља свеприсутну („практичну“ и „теоријску“) реалност, односно – изузетну, још увек прећуткивану и тешко сагледиву опасност глобалних размера. Независно од његове крајње, очигледне нехуманости и неетичности, али и вишеструких непосредних геноцидних последица, неометано одвијање процеса ширења антисрбизма – осим стварања огромних физичких / материјалних, културних и духовних губитака – одлучујуће и директно утиче на нарушавање опште светске (геополитичке итд.) равнотеже, као што су јасно показали и догађаји током читавог XX века.
Међутим, ове чињенице се у јавности најчешће игноришу, а посебно забрињавајући је тренд настављања постојаног спровођења (антисрпски усмереног) етничког инжењеринга, уз различите праксе у циљу сужавања српског етничког простора и умањивања броја припадника тог народа.
У складу с поменутим околностима, нагласак у тексту стављен је на указивање на више димензија антисрбизма, почев од повезаности антисрбизма и геноцида, па све до светског (али и „регионалног“) значаја разматраног феномена, уз истицање појединих, посебно упућујућих и незаобилазних чињеница. Осим тога, у другом делу рада, посебна пажња посвећена је и усмераваним процесима систематског „контролисања српске прошлости“, у смислу једног од утицајних и раширених манифестних облика антисрбизма, како некада тако и данас. Овом аспекту антисрбизма до сада је посвећивана изузетно мала, практично незнатна пажња, тако да му је овде свесно придат одговарајући значај и простор.
Овај текст спада у тематске категорије:
